Broj sedam predstavlja sveti broj koji obično donosi sreću. Njegova mistična simbolika se može pronaći u svim velikim svetskim civilizacijama i religijama. Počevši od egipatske civilizacije, ovaj broj je predstavljao simbol večnog života, potpun ciklus i dinamično savršenstvo.
Mesečevo razdoblje traje sedam dana, imamo sedam dana u nedelji, sedam sfera, sedam samuraja, sedam patuljaka, sedam sekretara SKOJ-a... kao sveti broj uvek je odražavao i predstavljao savršenstvo a ponekad i samo božanstvo.
U Iranu, kad se dete rodi, na prostirku mu se stavi svetiljka, sedam vrsta voća i sedam vrsta aromatskih semenki, a i ime mu se obično daje sedmog dana.
Mnoga grčka predanja i legende sadrže broj sedam, a Filom napominje da i zbir prvih sedam brojeva daje 28, što predstavlja Mesečevu celinu.
Pre venčanja devojka odlazi na reku i sedam puta puni i prazni svoj krčag, a zatim baca sedam šaka žita u vodu, kao simbol plodnosti.
U Siriji, devojka pod čarolijom koja je sprečava da pronađe muža zaroni u more i pusti sedam talasa da joj pređu iznad glave.
Dete će postati hrabro ako se pored njega dok je staro sedam dana stavi sablja. Za Indijance iz Prerija on je kosmička koordinata čoveka.
Kod Maja simbolizuje grupu poljoprivrednih bogova, ali i Velikog medveda.
Maje su sedmi dan postavile u sredinu 13-dnevne nedelje, kao znak boga Jaguara, i to je za njih srećan dan. Kod Inka postoji sedam očiju ili očiju svih stvari, a kod afričkih Dogona, broj četiri kao simbol ženstvenosti i tri kao simbol muškosti, zajedno daju ljudsko savršenstvo.
U velikim religijama, broj sedam takođe igra veliku ulogu. Značajan je za kult Apolona, u kome su se svetkovine slavile sedmog dana u mesecu.
U Kini su se takođe održavale svečanosti sedmog dana. Postoji sedam znakova Bude. Kada se saberu bogoslovske vrline; vera , nada, milosrđe, sa četiri osnovne vrline; uz oprez, umerenost, pravdu i snagu dobijamo i celinu moralnog života.
To je takođe broj kružnog završetka i obnove. Bog je šest dana stvarao svet a sedmi je proveo odmarajući i tako ga učinio svetim.
Dakle, to nije samo odmor, već kruna stvaranja i simbol saveza Boga i čoveka. Prema Talmudu, Adam dobija dušu prvog dana u četvrtom satu postojanja, a u sedmom času ona se udvostručuje i dobija Evu.
U Bibliji, svećnjak ima sedam grana, sedam nebesa na kojima borave anđeli, Solomon gradi hram za sedam godina, a sedma godina je godina odmora. U Starom zavetu, broj sedam se pojavljuje 77 puta. Da bi zauzeli Jerihon, sedam sveštenika sa sedam truba mora da obiđe grad sedam puta.
Prema Avgustinu, sedam je mera vremena čovekovog zemaljskog hodočašća, a broj sedam je poziv čoveku da se obrati Bogu.
Sedam je ključ Jevanđelja po Jovanu i pojavljuje se 40 puta u Otkrovenju, a u Apokalipsi najavljuju konačno izvršenje Božije volje u svetu.
U Islamu, sedam je srećan broj, simbol savršenstva. Za hodočašća u Meki, Kabu morate posetiti sedam puta. Muslimanski mistici tvrde da Kuran ima sedam značenja.
Kada je Buda rođen, navodno je izmerio univerzum tako što je napravio sedam koraka u svakom od četiri pravca.
Hipokratova misao je bila da broj sedam održava sve stvari u postojanju svojim tajnim moćima. Omogućava život i kretanje, čak ima i uticaj na nebeska tela, prenosi 24sata.hr
Ovo su neka verovanja sa kojima se povezuje mistika i simbolika broj sedam.
