Najmlađi sin Tripun imao je 21 godinu kada je poginuo, a Miodrag dve godine više. Njih dvojica poginuli su u istom danu 1993. godine. Dve godine kasnije, pred sam kraj rata, poginuo je i njihov najstariji brat Đojo.
„Odgajala sam ih u sirotinji. Othranila da me zamjene, a ne da ih sahranjujem", kroz suze govori ova 86-godišnja starica koju život nimalo nije štedeo dok je, od jedne rudarske plate na škrtoj, planinskoj zemlji, podizala desetoro dece.
Bol za izgubljenim sinom isti je kod svake majke, bez obzira na veru i naciju, ali ne postoji prava mera kojom se može izmeriti bol majke koja je za kratko vreme sahranila tri sina.
„Sve me to razbolelo. Kako sam počela da kopam decu više ne mogu ni da jedem. Ništa više nije slatko, već gorko. Otkad sam sahranila njih trojicu, više ne pevam, samo kukam", sa grčem na licu jada se Joka koja kaže da joj više ništa ne treba, sem reči utehe.
Ranjenoj duši, reči utehe, često su potrebnije i dragocenije od bilo čega materijalnog. Nažalost, takvih reči sve je manje u ljudima, kao što je i ljudi sve manje u ovom raščovečenom vremenu.
Tokom rata je Joka izgubila tri sina, samo oni koji s izgubili dete mogu da razumeju njenu bol.
U duši deteta zbog gubitka roditelja, zauvek ostaju pustoš i praznina. Kada se taj gubitak množi sa tri, onda su gubitak i bol trostruko veći.
"Ja o svom bolu ne mogu da pričam, nije lako pričati moj sine".
Joki su godinama naviral sećanja na poginule sinove i vreme kada ih je u siromaštvu odgajala.
Baka Joka Milovanović je 2022. godine preminula u 90. godini.
"Opraštamo se od naše bake Joke, jedne od pet majki u Republici Srpskoj koje su u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu izgubile tri sina, heroine", poručili su tada članovi Boračke organizacije Lopare.
Stil/RTS
