Kada je imala 11 godina, Filip i Nensi Garido su kidnapovali Džejsi Dugard na putu do škole na jezeru Tahoe i držali su je u zatočeništvu narednih 18 godina do njenog čudesnog spasavanja 2009. godine.
10. juna 1991. godine, 11-godišnja Džejsi Dugard je oteta ispred svog doma u Kaliforniji. Uprkos nekoliko svedoka - uključujući i njenog očuha - vlasti nisu imale tragove o tome ko ju je odveo.
Pomoć FBI-a nije ih približila pronalaženju devojčice, a skoro dve decenije izgledalo je kao da nikada neće biti pronađena.
Zatim, 24. avgusta 2009, nešto više od 18 godina kasnije, čovek po imenu Filip Garido posetio je kampus Univerziteta Kalifornija u Berkliju sa svoje dve ćerke da se raspita o organizaciji verskog događaja u školi. Na nesreću po Garida, kada je UCPD izvršio proveru njegove prošlosti, otkrili su da je registrovani seksualni prestupnik na uslovnoj slobodi zbog otmice i silovanja, piše ati.
Štaviše, Garidov poverenik za uslovnu slobodu nije znao da ima decu. Dva dana kasnije, Filip Garido se pojavio na sastanku za uslovnu slobodu, dovodeći sa sobom svoju ženu Nensi, dve mlade devojke i treću mladu ženu - i na kraju je Garido odustao od šarade i sve priznao.
Dve najmlađe devojčice bile su njegova deca, ali ne i njegovoj supruzi Nensi. Umesto toga, to su bile ćerke najstarije devojke, koja se zvala "Alisa" i koju je Garido oteo 18 godina ranije i silovao više puta. Njeno pravo ime je bilo Džejsi Dugard.
Nakon 18 godina zatočeništva, Dugard je konačno bila slobodna i nastavila je da priča priču o svom vremenu u zatvoru od strane Garida u memoarima Ukradeni život.
Brojna silovanja i traženje nove žrtve
Pre kidnapovanja, Džejsi Li Dugard je bila tipična devojčica. Rođena je 3. maja 1980. godine i živela je sa svojom majkom Teri i očuhom Karlom Probinom. Karl i Teri Probin dobili su još jednu ćerku, Šajnu, 1990.
Godinu dana nakon rođenja njene male sestre, život Džejsi Dugard se totalno promenio, kada su je oteli Filip i Nensi, samo nekoliko metara od njene kuće.
Filip Garido je u međuvremenu imao istoriju seksualnog nasilja. Prema kancelariji okružnog tužioca El Dorado, on je već bio osuđen za nekoliko zločina u vreme kada je oteo devojčicu.
Godine 1972. Filip je drogirao i silovao 14-godišnju devojčicu u okrugu Kontra Kosta. Četiri godine kasnije, u junu u Saut Lejk Tahou, ubedio je 19-godišnjakinju da uđe u njegov auto, a zatim je vezao lisicama i silovao je. Kasnije te godine, u novembru 1976, pokušao je da uradi istu stvar i 25-godišnjoj ženi, ali je ona uspela da pobegne i upozori komšije.
Samo sat kasnije, Filip je namamio još jednu žrtvu u svoj auto i odveo je u skladište u Renu gde ju je seksualno napao. Samo za ovaj zločin osuđen je na 50 godina zatvora.
Međutim, odslužio je samo 11 godina te kazne. Komisija za uslovni otpust smatrala je da se može potvrditi da "ne doprinosi opasnosti po zdravlje, bezbednost i moral društva". Ali nekoliko meseci nakon puštanja na slobodu, posetio je jednu od svojih žrtava, koja je radila u jednom baru. Rekao joj je: "Prošlo je 11 godina otkako sam popio piće."
Žrtva je ovo prijavila njegovom povereniku za uslovnu slobodu — a poverenik je u suštini odbacio incident, napominjući u svom dosijeu da bi "podvrgavanje elektronskom nadzoru predstavljalo preveliku gnjavažu na osnovu histerije ili zabrinutosti žrtve ."
Sa očigledno malo pažnje na njegove postupke, Filip Garido je počeo da traži svoju sledeću žrtvu.
Otmica Džejsi Dugard
Tog jutra, Karl Probin je ostavio svoju 11-godišnju pastorku na autobuskoj stanici, samo nekoliko metara od porodične kuće, očekujući da će to biti jutro kao i svako drugo i da će mlada Džejsi Dugard uskoro krenuti u školu. Umesto toga, dva stranca su zgrabila dete i uvukla je u svoj automobil. Probin, još uvek u svom dvorištu, video je ovo. Skočio je na bicikl i jurio za automobilom - ali nije mogao da ih stigne.. Otišli su, a neutešni očuh je alarmirao nadležne.
Nažalost, početne pretrage nisu dovele nikuda, pa čak ni psi, avioni i FBI nisu mogli da uđu u trag devojčici.
Nakon devojčicine otmice, brak njenog očuha i majke ubrzo se raspao.
Život u zatočeništvu
Dok su vlasti nastavile sa besplodnom potragom, Džejsi Dugard je bila primorana da uđe u svoj novi život 170 milja daleko u Antiohiji u Kaliforniji, u kolibi u dvorištu kuće Filipa i Nensi Garido.
Devojčici su dali ime Alisam, a Filip je podvrgao mladu devojku kontinuiranoj seriji silovanja koja su rezultirala dvema trudnoćama: prvom kada je Dugard imala 14, a drugom kada je imala 17 godina.
U oba slučaja rodila je ćerku, a Garidoovi su decu porađali bez ikakve medicinske pomoći. Uskoro su ćerke Džejsi Dugard živele sa njom u njenom zatvoru u dvorištu.
"Osećam se kao da tonem. Bojim se da želim kontrolu nad svojim životom... ovo bi trebalo da bude moj život u vezi sa onim što volim... ali opet mi je oduzeo. Koliko puta sme da mi to oduzme? Bojim se da on ne vidi kako me stvari koje govori čine zatvorenikom... Zašto ja nemam kontrolu nad svojim životom?"
Devojčica je vodila dnevnik tokom svojih 18 godina zatočeništva. Pisala je o tome da je uplašena, usamljena, depresivna i da se oseća "nevoljenom".
U početku je pisala o svojoj porodici i pitala se da li je traže. Vremenom, međutim, njena izolacija i depresija naveli su je da žudi za bilo kojom vrstom ljudske interakcije, čak i ako je dolazila od Garidosa.
Kada je Dugard konačno pronađena živa posle 18 godina, prošla je kroz dug period prilagođavanja, nije upoznala kako je to biti voljen ili tretiran kao ljudsko biće. Kada je u julu 2011. objavila svoje memoare Ukradeni život, razumljivo je bila kritična prema agentima za uslovnu slobodu koji, skoro dve decenije, nikada nisu uhvatili Garidovu prevaru.
"Smešno, kako sada mogu da pogledam unazad i primetim kako 'tajno dvorište' nije izgledalo tako 'tajno'", priseća se Dugard. "To me tera da verujem da me niko nije mario niti me je zaista tražio."
Kako je devojčica pronađena
U avgustu 2009, dva univerzitetska policajca, sumnjičavi prema Filipu Garidu, nesvesno su doveli do toga da se konačno reši misterija nestanka Džejsi Dugard. Ali glavno pitanje je ostalo bez odgovora: kako Garidov agent za uslovnu slobodu prilikom poseta nije nikada uspeo da primeti Džejsi u dvorištu? Čak se i Džejsi u svojim memoarima zapitala isto.
Mediji su veliki deo neuspeha za nerešavanja zločina svalili upravo na ovog agenta, Edvarda Santosa. On je u novembru 2022, 13 godina kasnije, prekinuo ćutanje o slučaju.
"Pretražio sam celu kuću i nikada nije bilo nikog drugog. Pogledao sam u dvorište i to je bilo tipično dvorište. Obično dvorište, nije bilo grozno, nije bilo dobro zaštićeno. Bilo je puno otpada i mnogo aparata ostavljenih na travnjaku, trave, zaraslog šiblja... Nisam video ništa neobično u tome", ispričao je i dodao da je on zapravo zaslužan za to što je Džejsi uopšte pronađena.
Tek nakon incidenta na Univerzitetu u Berkliju, Santos je postao svestan da Garido uz sebe ima dve tinejdžerke. Nakon što je čuo za sumnjivu posetu Univerzitetu u Berkliju, agent je posetio Garida u njegovoj kući i otvoreno ga pitao ko su dve devočice sa kojima je viđen. Garido je rekao da je njihov otac taj koji ga je zamolio da ih pokupi.
Santos je ipak naložio Garidu da narednog dana dođe u kancelariju za uslovnu slobodu sa roditeljima devojčica radi daljeg ispitivanja. Umesto toga, Garido se pojavio sa svojom ženom Nensi, tinejdžerkama i Džejsi Dugard. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je sve priznao.
"Klimnuo ej glavom tri puta i rekao: "Ja sam je davno, davno, oteo i silovao, dok je još bila dete"", rekao je Santos.
"Voleo bih da sam uspeo da otkrijem da si zarobljena prvog dana kada sam ušao u tu kuću, Dakle, žao mi je zbog toga. Ali, tog dana ja sam odradio svoj posao", indirektno se putem medija obratio Džejsi.
Povratak ukradenog života
Džejsi je uspela da prevaziđe traume i preokrene svoj život za 180 stepeni. Ona je 2011. objavila svoje prve memoare "Stolen Life" i osnovala JAYC fondaciju, organizaciju koja pruža podršku porodicama koje se oporavljaju od otmica i sličnih trauma. U julu 2016. objavila i svoje druge memoare "Freedom: My Book of Firsts". Redovni je gost u brojnim televizijskim programima i podkastima u kojima govori o svom gorkom iskustvu, ali i oporavku.
"Postoji život nakon što se dogodi nešto tragično. Život ne mora da se završi ako ti to ne želiš. Sve se vrti oko toga kako na to gledate. Nekako i dalje verujem da svako od nas drži ključ sopstvene sreće i da morate da ga zgrabite gde god možete, u bilo kom obliku", napisala je u drugim memoarima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
