Teodora Hoksli je žena čija životna priča može delovati neobično ili čak neprihvatljivo u očima mnogih, ali za nju predstavlja put ka istinskoj sreći. Sa svojih 29 godina, ona je odabrala put koji se retko viđa – postala je časna sestra, odričući se uobičajenog načina života mlade osobe, prenosi Cosmopolitan.
Pridružila se redovima "Isusove kongregasije", osnovane u 17. veku od strane Meri Vord. Ovaj red može biti apostolski ili aktivan, što znači da članice, poput Teodore, žive i rade u zajednici, za razliku od "zatvorenih" redova. Ova odluka suprotstavlja se uobičajenim crkvenim smernicama koje podrazumevaju da bi žene u verskom životu trebalo da budu zatvorene.
U ovoj zajednici vlada atmosfera ispunjena smehom umesto stroge tišine. Iako joj smeštaj i obroci budu obezbeđeni, Teodora dobija samo mali džeparac za lične troškove, uključujući putovanja, frizuru i odeću koju dobija iz dobrotvornih radnji. Odlučila se na trajno odricanje od ljubavnih veza i seksualnih odnosa, usklađujući se s obavezama časne sestre.
Teodora ističe da je postigla svoj lični uspeh kroz život posvećen časnom sestrinstvu. Ipak, doživotni zavet "siromaštva, čednosti i poslušnosti" postavlja mnoga pitanja, stvara nedoumice i intrigira okolinu. Kad je reč o zavetu čednosti, Teodora naglašava da je to mnogo više od samog "SEKS NIKAD!" pod velikim neon svetlima. To podrazumeva izostanak ulaska u ekskluzivne romantične veze s drugim osobama, što znači bez braka, seksa i dece.
Teodora objašnjava da osećaj propuštanja koji može da se javi ne proizilazi samo iz nedostatka seksa, već je povezan sa odustajanjem od mogućnosti za intiman odnos s drugom osobom. Za nju, zavet čednosti znači odricanje od mogućnosti ispunjenja veze s nekim drugim, a ne samo od samog seksa.
Teodorin život pre monaštva
Završila je studije i uplovila je u veoma ozbiljnu vezu, za koju je pomislila da bi bogla da bude krunisana brakom. Međutim, to toga nije došlo.
"Nije da mi je to slomilo srce, ali mi je pokazalo koliko je moje srce veliko i samim tim koliko je velika moja sposobnost za Boga", objašnjava.
Bez obzira na to što je krenula potpuno drugačijim putem od devojaka njenih godina, Teodora posebno podvlači da u njenom životu ima mnogo ljubavi, kao i u svakoj ženi koja je prihvatila istu sudbinu.
I dalje se viđa sa prijateljima i porodicom i gaji ljubav prema zajednici u kojoj živi. Izazov čednosti je nemogućnost da život deli sa drugom osobom, ali to je, smatra ona, takođe dar.
"Zato što ne možete da birate koga ćete da volite, na kraju volite više umesto manje. Za mene je čednost više ‘na ljubavi’ nego ‘ne seksu’", zaključila je.
Posle zajedničke večere svake večeri, monahinje sede oko stola i zajedno se mole za ljude koje su srele tokom dana koji su u nevolji i za one koji pate širom sveta.
Njen životni put nosi sa sobom mnoštvo pitanja i nesigurnosti za mnoge, ali za Teodoru to predstavlja put ka ličnoj sreći i ispunjenju kroz posvećenost verskom životu i časnom sestrinstvu.
