Slučaj koji je šokirao građane Hrvatske, ali i ljude u širem regionu, desio se početkom oktobra 2006. godine. Malo ko je mogao da poveruje da se nešto takvo može dogoditi na našim prostorima. Svi su tragali za devojkom koja je nestala, ali niko nije mogao ni da pretpostavi, a kamoli da zna, da je ona već šest meseci bila sahranjena, i to u tuđem grobu.
Reč je o Aniti Kulaš, devojci rođenoj 2. februara 1990. godine u mestu Dugo selo, nedaleko od Zagreba. Anita je maštala da postane frizerka i volela je da se druži sa dečacima. Njena najbolja prijateljica bila je Ivana Bertak, koja je bila dve godine starija od nje.
"Anita je kao tinejdžerka često odlazila kod svojih prijateljica u Zagreb i ostajala tamo po nekoliko dana. U početku je to zbunjivalo njene roditelje, ali budući da se uvek vraćala kući, roditelji su to tolerisali. Kada je upisala srednju frizersku školu, prestala je sa takvim čestim odlascima, što je obradovalo njene roditelje. Pored redovne nastave, pohađala je i praktičnu nastavu u jednom frizerskom salonu", ispričao je detektiv Braca Zdravković na svom YouTube kanalu pod imenom Agamemnon.
Jednog dana, u jednom kafiću, Ivana je primetila jednog mladića koji joj je privukao pažnju. Anita joj je rekla da je to njen komšija Štefek. Anita je odlučila da ih upozna. Stjepan Ščančar, rođen 1982. godine, bio je šarmantan mladić, ali nešto povučen i rezervisan, što nije previše privlačilo devojke. Prema rečima njegovog oca, jedva je naučio čitanje i pisanje, ali majka je tvrdila da je Stjepan izuzetno inteligentan, samo da je uvek bio stidljiv.
Završio je samo osam razreda osnovne škole i iznenadio mnoge kada je izrazio želju da postane grobar, izjavljujući da bi radije birao taj poziv nego da upiše prvi razred srednje škole. Počeo je raditi kao pomoćnik grobara, a kad je napunio 18 godina, dobio je stalno radno mesto.
Nastavak priče o Aniti Kulaš, Ivanu Bertak, i Stjepanu Ščančaru će vam pružiti uvid u događaje koji su potresli javnost i ostavili dubok trag u sećanju ljudi u Hrvatskoj i šire.
Štefek je sve više vodio računa o Ivani i ponašao se sve nervoznije. Tokom izlaska s drugaricama, stizale su mu poruke u kojima je insistirao na tome koliko će dugo ostati i kada će krenuti kući. Ivana mu je odgovarala da ne mora dolaziti po nju i da će se vratiti sa svojim drugaricama. Kada su se vraćale kući i bile blizu autobuske stanice, Štefek je ponovo pozvao, pitajući ih kada će stići kući. Ivana mu je odgovorila da će stići za 15 minuta i da postaje dosadan.
Ivana se vratila kući te večeri, ispunjena srećom i ponosom zbog svog položenog maturskog ispita. Međutim, Štefek je i dalje bio zabrinut i nije prestajao da je zove. Ponašao se sve više nepredvidljivo, pokazujući znakove nepoverenja prema Ivani i njenim prijateljicama. Kao da je postao opsednut Anitinom prisutnošću u Ivaninom životu.
Tih dana, Anita je trebala da polaže svoj majstorski ispit. Obavestila je svoje roditelje da će provesti vikend kod prijateljice u Zagrebu kako bi kupila novi telefon. Nakon što je uspešno položila ispit, planirala je da se vrati kući u 22 časa. Međutim, to veče se svi životi uključeni u ovu priču preokrenuli.
Anita se sastala sa svojim drugaricama u kafiću, slaveći svoj uspeh. Tokom večeri, Štefek je nastavio da šalje poruke Ivanu, pitajući kada će krenuti kući i koliko će ostati vani. Ivana je ponavljala da ne treba dolaziti po nju i da će se vratiti sa svojim prijateljicama. Kada su napustile kafić i krenule prema autobusu, Štefek je opet zvao, insistirajući na tome kada će stići kući. Ivana ga je odbila, iznervirana njegovim ponašanjem.
Kada se Ivana vratila kući, bila je srećna i ponosna zbog svog uspeha, ali Štefek je i dalje bio zabrinut i nesiguran. Njegovo ponašanje postajalo je sve više narušeno i nepredvidljivo, dok su znaci njegove opsesije Anitom postajali sve očigledniji. Ova noć je bila prekretnica u priči, a ono što se dogodilo nakon toga ostavilo je dubok trag na svima uključenima u ovu mračnu priču.
Devojke su komentarisale Štefkovo naporno ponašanje prema Ivani, pretpostavljajući da će Ivanin odnos sa njim najverovatnije doći do kraja. Međutim, Ivane su bile svesne da raskid s Štefekom neće biti lak, jer je on bio patološki zaljubljen u nju. Tada je kod Anite, Ivanine najbolje prijateljice, probuđen zaštitnički osećaj prema Ivani.
Na toj kobnoj noći, sve devojke su izašle iz autobusa, ostavljajući Anitu poslednju stanicu do njene kuće. Kada je Anita izašla, ugledala je Štefeka. Prema njegovoj priči, rekao joj je da je zaboravio svoj telefon na groblju dok je kopao jedan grob i zamolio je da ga prati jer mu je neprijatno išao tamo sam u to vreme, koje je bilo oko 20 minuta do ponoći. Anita je pristala na taj zahtev i krenuli su putem gradskog groblja.
Sledećeg jutra, Anitin otac je krenuo da je probudi pre nego što ode na posao. Međutim, kada je ušao u sobu i video da je prazna, osetio je jezu. Shvatio je da mu ćerka nije došla kući. Nakon nekoliko sati, dobio je poruku sa broja svoje ćerke, u kojoj je pisalo: "Neću doći kući danas jer sam otišla kod prijateljice u Zagreb i ostaću tamo nekoliko dana." Otac je bio besan jer je pomislio da je to poslala njegova ćerka, s obzirom na Anitine ranije planove da poseti Zagreb. Međutim, nešto je bilo čudno u poruci. Bila je puna gramatičkih grešaka, što ga je uverilo da ju je napisala neka druga osoba, a ne njegova ćerka.
Ivana je takođe dobila sličnu poruku sumnjivog sadržaja: "Ivana, odlučila sam da odem u inostranstvo s jednim dečkom iz Zagreba i da tamo živim srećno." Ivana je kategorički tvrdila da nije napisala tu poruku, niti je bila svesna šta se dešava. Poruke čudnog sadržaja počele su da stižu i na telefone roditelja i prijatelja iz Anitinog broja.
Nakon ovog niza čudnih događaja, roditelji su odlučili da prijave Anitin nestanak policiji. Obzirom da je Anitin otac imao problem sa automobilom koji je bio na popravci, Ivana je pozvala Štefeka da ih odveze do policijske stanice 7. oktobra. Anita je tada imala samo 16 godina. Kada su stigli u stanicu, policija je primetila da samo Štefek nije dobio poruku sa Anitinog broja, što ih je navelo da ga pozovu na ispitivanje. Inspektor je odmah primetio da je Štefek izuzetno nervozan. On je tvrdio da ne poznaje Anitu dovoljno dobro jer je mlađa od njega, da je verovatno imala nekog momka s obzirom na njene prethodne bežanije od kuće, i da je otišla u inostranstvo.
Nedelju dana pre Anitinog nestanka, dogodio se incident koji će se pokazati ključnim u ovom mračnom slučaju. Anita i Ivana su plesale sa jednim mladićem, što je Štefeka dovelo do ludila od ljubomore. Odlučio je da potraži podršku svojih prijatelja kako bi sproveo svoj plan. Štefek je sa svojom ekipom izveo Ivanu i Anitu iz lokala. Momka s kojim su plesale fizički je napao, a Štefkovi drugovi su zlostavljali Anitu i Ivanu.
Policija nije bila obaveštena o ovom incidentu, što će se kasnije pokazati kao važan propust. Nakon Anitinog nestanka, policija je odlučila da prati Anitin telefon, pokušavajući da otkrije njeno mesto boravka. Locirali su telefon na brdu Martin breg u mestu Lukarišć, gde je Štefek živeo. U potrazi su učestvovali mnogi meštani, uključujući i samog Štefeka. Međutim, nakon detaljnog pregleda, poruke su prestale da stižu.
Anitini roditelji su gajili nadu da je njihova ćerka živa, ali policija je počela da sumnja u to. Počeli su da obraćaju posebnu pažnju na Ivanu i Štefeka, posebno nakon što su dobili informaciju o incidentu ispred diskoteke. Meštani su policiji prijavili da je Štefek prodao svoj automobil, što im je izgledalo sumnjivo s obzirom na njegovu emotivnu vezanost za vozilo. Policija je locirala kupca automobila i zatražila veštačenje vozila.
U vozilu su pronašli Anitine tragove, uključujući i na prednjem sedištu. Ponovo su pozvali Štefeka na razgovor. Dvadesetčetvorogodišnjem Štefeku je 1. februara 2007. uručen nalog za privođenje, a odveden je u Zagreb. Rekli su mu da imaju saznanja da je umešan u Anitin nestanak i da poseduju čvrste dokaze. Štefek je pretrnuo i priznao da je morao nešto da uradi jer mu je Anita smetala zbog njegove veze. Policija je bila šokirana njegovim priznanjem i upitala ga gde se Anita nalazi, na šta im je on odgovorio da se nalazi ispod jednog sanduka, u grobu sa dve osobe.
Policiji je objasnio da se Anita nalazi na mestu gde on radi, na gradskom groblju u Lukarišću. Onda su dobili informaciju o tome ko su sve bile sahranjene u periodu od 3. do 7. oktobra. Na kraju, Anitino telo je pronađeno 2. februara u grobu jedne žene koja je sahranjena 4. oktobra. Ova strašna priča o nestanku i ubistvu Anite Kulaš, koja je nestala na dan kada je trebalo da napuni 17 godina, ostavila je trajan i jeziv utisak na ljude u Hrvatskoj i širem regionu.
(Stil/Agamemnon)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
