Iako joj je pravo ima Sefida, svi je u Nemačkoj znaju kao Hanu Hek, po nadimku koji joj je dao njen Otac. Ova Bosanka došla je u Nemačku 2014. godine i to samo na tri meseca da radila i za kraći period došla do malo većeg novca. Odlučuje da zatvori svoj frizerski salon i ode u inostranstvo, međutim, nije ni slutila da će tamo ostati već čitavu deceniju.
- Došla sam da služim nekog čoveka. Kada sam stigla, njegova žena je na kraju slušila nas dvoje. Ništa mi nije bilo jasno, pitala sam se gde sam došla. Onda smo otišli u jedan restoran koji je držao jedan nas čovek sa Kosova, ona je prevodio, jer ja nisam tad znala ni reč Nemačkog. Ponudio mi je da ja brinem o njemu dok ne umre, jer nije bio u dobrim odnosima sa decom, a nije želeo u starački dom, a zauzvrat da me oženi da bih dobila papire. I uz to je rekao da će mi ostaviti sve što ima. Ovaj naš čovek mi je rekao da je nekada bio veliki gazda. U tom momentu mislim da je imao 88. godina, a ja 50 - započinje priču Hana za YT kanal "Auslenderi".
Iako je već bila zrela žena, nije znala kako da kaže svojim roditeljima i porodici za ovu ponudu.
- Odmah su primetili da se nešto dešava. Ali, razumeli su zašto to radim, niko me se nije odrekao. Želela sam sebi da obezbedim penziju. Imala sam tada i kredit, dao mi je novac da ga odmah isplatim. Služila sam ga četiri godine. U početku me je bio strah. Imala sam svoju sobu i noću sam se zaključavala. Kada sam videla da je čovek u redu, opustila sam se. Imao je težak karakter, ali sam izrdžala.
Nemac joj je rekao da ima tri sina, a tek posle njegove smrti je saznala da ima i četvrtog.
- Nisu me u početku prihvatili, jer su mislili da ću ima uzeti plen. Seli smo svi za sto, i sve sam im rekla oči u oči, kakav sam dogovor imala sa njihovim ocem. Tražili su mi testament, rekla sam im da ga sam traže od suda. Tada sam ih i pitala da li uzimam nešto što mi ne pripada, niko se nije bunio.
Iako je bio u 9. deceniji, Nemac je bio vrlo vitalan, te su često i putovali.
- Nisam bila njegov rob. Ja sam pravila doručak, ručak i večeru, čistilila, prala i peglala veš. Ali, nisam ga ni kupala, ni oblačila, sve je sam radio. Jedino sam ga sredila kada je umro. Nakon njegove smrti, morala sam da izađem iz stana. Ali, sve što mi je obećao od imovine sam uzela. Nisam imala ni stan, ni posao, džabe pare. Da bih iznajmila stan, moram da imam Ugovor o radu. Ubrzo sam se zaposlila kao frizerka kod Italijana. Međutim, koleginice su me potkradale. Tružila sam ih i dobila, ali sam dala otkaz posle godinu dana. Zatim sam se preselila i zaposlila u salon kod nekog Arapina. Ali, i on me je prevario - objašnjava Hana.
Hana danas radi u obezbeđenju, vikendom vodi brigu o jednom starijem čoveku i kada stigne, ljudima koje poznaje privatno pruža frizerske usluge.
- Mnogo radim i ovde ne uspevam da steknem prave prijatelje, jer nemam vremena. Moram ovde da budem zbog nekih obaveza do decembra 2024. godine i onda se vraćam. Od Nemca mi je ostala penzija oko 500 evra, i kad dodam na to moju, meni dosta. Nedostaje mi moj svet i jedva čekam da idem kući, tamo imam vikendicu i svoj mir - zaključila je Hana.
