ONO ŠTO JE KLAUDIJA DOKAZALA O ŽENAMA, NAPRAVILO JE VELIKI ODJEK: Evo zašto su joj dali NOBELOVU NAGRADU za ekonomiju

Njeno istraživanje otkriva uzroke promena, kao i glavne izvore preostalog rodnog jaza, saopštio je žiri

Lifestyle
10:01h Autor:
ONO ŠTO JE KLAUDIJA DOKAZALA O ŽENAMA, NAPRAVILO JE VELIKI ODJEK: Evo zašto su joj dali NOBELOVU NAGRADU za ekonomiju
Ko je Klaudija Goldin?, Foto: Carlin Stiehl / Getty images / Profimedia

Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je juče američkoj ekonomistkinji Klaudiji Goldin za njeno istraživanje koje je pomoglo u razumevanju uloge žena na tržištu rada.

"Njeno istraživanje otkriva uzroke promena, kao i glavne izvore preostalog rodnog jaza", stoji u saopštenju žirija, koji je naveo da je Klaudijin rad pružio prvi sveobuhvatan prikaz zarada žena i učešća na tržištu rada kroz vekove. U svom radu Goldin je kombinovala alate tržišta rada sa onima koje koriste ekonomski istoričari da bi prikazala kako se zapošljavanje žena u SAD razvijalo tokom više od 200 godina, gde je poljoprivredno društvo evoluiralo u industrijsko, a zatim i kancelarijsko, prenosi Bizlife.rs

Jedan od njenih najkontraintuitivnijih nalaza bio je da se učešće žena u plaćenim poslovima nije stalno povećavalo tokom vremena, ili u skladu sa ekonomskim rastom, već je formiralo krivu u obliku slova U.

Skoro 60 odsto udatih žena je bilo zaposleno krajem 18. veka, uključujući one u poljoprivredi, kućnoj radinosti i u kući, ali je ovaj procenat opao tokom sledećeg veka pošto je industrijalizacija otežala kombinovanje rada u fabrikama sa porodičnim dužnostima. Čak i u 20. veku, napredak u zatvaranju rodnog jaza u pogledu zapošljavanja i zarade bio je „spor i sporadičan“, otkrila je Goldin. Otvorene barijere, kao što je zakonodavstvo koje sprečava žene da ostanu na pozicijama kao što su učiteljica ili kancelarijska radnica kada se udaju, igrale su ulogu u tome.

Klaudija Goldin
foto: Jonathan NACKSTRAND / AFP / Profimedia

Platna diskriminacija prema ženama porasla je početkom 20. veka, otkrila je Goldin, pošto je rast uslužnog sektora naveo poslodavce da odustanu od ugovora o delu u korist struktura mesečnih plata koje su imale tendenciju da nagrađuju dug radni staž.

Druga ključna studija koju je sprovela pokazala je kako je uvođenje kontraceptivnih pilula u različito vreme u različitim američkim državama dovelo do toga da žene planiraju i ulažu u svoje obrazovanje i karijeru, piše Financial Times.

Iako Goldin ne koristi svoje istraživanje kao osnovu za političke zaključke, komitet koji je dodeljivao nagradu rekao je da je ono imalo „ogromne društvene implikacije“.

Ko je Klaudija Goldin?

Rođena je 1946. u Njujorku. Profesor je ekonomije na Univerzitetu Harvard i direktor radne grupe za rod u ekonomiji u Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja u Sjedinjenim Državama.

Autorka je nekoliko knjiga i najpoznatija je po svom radu o istoriji žena u američkoj ekonomiji. Goldin je 1990. godine postala prva žena koja je zaposlena na ekonomskom odeljenju Harvarda.

Njena knjiga iz 1990. „Razumevanje rodnog jaza: Ekonomska istorija američkih žena“ bila je izuzetno uticajna u ispitivanju korena nejednakosti plata. Nastavila je sa studijama o uticaju kontraceptivnih pilula na karijeru i bračne odluke žena, ženskim prezimenima nakon udaje kao društvenom indikatoru i razlozima zbog kojih su žene sada većina studenata.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs