Porodica Likov pripadala je verskoj manjini, proganjanoj za vreme carskog carstva, a posle 1918. od boljševičkog režima. Tridesetih godina prošlog veka, Karp Likov, njegova žena Akulina i njihovo dvoje dece, Savin i Natalija, pobegli su u divlji Sibir, gde su se sklonili u područje potpuno izolovano od civilizacije. Za 43 godine izolacije, njih dvoje su dobili dvoje dece, rođeno i odraslo u Tajgi, a njihovo naselje otkriveno je slučajno tek 1978. godine.
Godine 1978. grupa sovjetskih geologa na misiji u Sibiru otkrila je porodicu koja je nekoliko decenija živela u Tajgi, a da niko nije znao za njihovo postojanje. Porodica Likov nije bila u kontaktu sa drugim ljudima 43 godine, niti je znala da je bio Drugi svetski rat. Porodicu Likov otkrio je u leto 1978. pilot helikoptera koji je tražio mesto za sletanje. Video je osvetljenu ogradu gde nije trebalo da bude ništa osim šume.
Ovo je bio dokaz da je to područje bilo naseljeno, iako sovjetske vlasti nisu imale nikoga u mestu. Bio je udaljen oko 250 kilometara od najbližeg grada, u do tada neistraženom regionu Tajge. Četiri helikopterska geologa, koji su trebali da proučavaju to područje, bili su zadivljeni otkrićem pilota i odlučili su da istraže. Predvođeni Galinom Pismenskom, geolozi su se "naoružali" poklonima, ali i pištoljem.
U blizini potoka otkrili su kolibu. Geologe je dočekao veoma star čovek, koji ih je namamio, gde su otkrili da je u toj jadnoj, prljavoj kolibi dom petoro ljudi: 77-godišnji Karp Likov i njegova deca Savin, Natalija, Dmitrij i Agafija. Karpova žena, Akulina, umrla je od gladi pre petnaest godina.
Geolozi su hteli da ponude hranu, čaj, hleb, slatko i ostalo što je starac znao od malih nogu, a što njegova deca nikada nisu videla. Štaviše, deca porodice Likov nikada nisu srela nikoga osim svojih roditelja. Znali su da postoje zabačena mesta gde ljudi žive u gomilama visokih zgrada, čuli su da osim Rusije postoje i druge zemlje, ali to su im bili strani pojmovi. Naučili su da pišu i čitaju od svoje majke, a jedine knjige koje su ikada videli bile su Biblija i Jevanđelja koje su njihovi roditelji poneli sa sobom kada su se povukli u Tajgu.
42 godine izolacije i teškog života
U 42 godine izolacije, porodica Likov imala je težak život. Oni su teško preživljavali u izuzetno neprijateljskom okruženju i sa ograničenim oruđem. Kada su pronađeni, njihova osnovna hrana bili su čips od raži i seme konoplje. Leti su nalazili bobice, ali hrana je i dalje bila neadekvatna. Članovi porodice su uvek živeli na ivici egzistencije i gladi.
Tek kada je dečak Dmitrij odrastao, on i njegov otac su mogli da idu u lov, ali i to je bilo teško, jer nisu imali na raspolaganju oružje i oslanjali su se samo na improvizovane zamke. Ali Dmitrij je, otkrili su geolozi, razvio gotovo nadljudsku fizičku snagu: mogao je da lovi bos zimi i ponekad se vrati u kolibu posle nekoliko dana, spavajući napolju čak i na niskim temperaturama.
Geolozi su obavestili članove porodice Likov o velikim događajima koji su se dogodili širom sveta u ove 43 godine izolacije. Članovi nisu bili ni svesni da se dogodio Drugi svetski rat.
Porodica Likov je odbila da napusti svoje naselje, čak i ako bi imala priliku da se vrati u civilizovaniji svet od onog koji su napustili, gde bi mogli da žive u boljim uslovima. Ipak, ostali su u kontaktu sa geolozima koji su ih otkrili. 1981. troje od četvoro Likovljeve dece je umrlo. Savin i Natalija umrli su od problema sa bubrezima, verovatno izazvanih ishranom sa kojom su živeli ceo život. Dimitrije je nažalost takođe preminuo od teškog slučaja upale pluća.
Drugi razlog zašto je porodica Likov takođe odbila da se vrati u civilizovani svet je taj što su mislili da je jednostavno previše zla u urbanom svetu, a čak i sa otežanim životom na njima živeli su mnogo srećnijim životom povučeno. Godine 1988. Karp je umro prirodnom smrću. Agafija je poslednji član porodice Likov za koga se veruje da i danas živi povučeno u Tajgi, ako nije umrla prirodnom smrću.
