Jedna Beograđanka je prošle jeseni doživela tragičan gubitak kada je njen suprug iznenada preminuo od srčanog udara. Ova porodična tragedija donela je sa sobom šokantan obrt kada je postalo poznato da je njen suprug tokom braka održavao tajnu vezu s drugom ženom, koja je kasnije postala poznata kao njegova ljubavnica. Ono što je još više iznenadilo porodicu jeste saznanje da je suprug zakonski priznao dete koje je imao s ljubavnicom, pišu Novosti.
Nakon smrti supruga, njegova supruga se suočila s dubokom tugom i izazovima koji su proizašli iz ovog neočekivanog događaja. Međutim, samo nekoliko meseci kasnije, odlučila je da podnese zahtev Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) za porodičnu penziju na osnovu dvoje maloletne dece koje je imala sa svojim preminulim suprugom.
Nažalost, do trenutka kada je ova priča ispričana, supruga još uvek nije dobila rešenje o svojoj penziji od Fonda PIO. Međutim, tokom tog perioda, saznala je nešto što ju je dodatno uzdrmalo - saznala je da ljubavnica njene supruge već prima porodičnu penziju za svoje dete koje je zakonski priznao preminuli suprug.
U ovom čudnom i emotivno teškom trenutku, supruga se obratila Fondu PIO kako bi razjasnila situaciju i saznala zašto se ljubavnici njenog supruga priznaje pravo na porodičnu penziju, dok se njoj još uvek nije odgovorilo na zahtev.
Iz Fonda PIO su izneli svoje objašnjenje situacije. Istakli su da, prema zakonu, supruga koja je bila u braku i nije znala za postojanje vanbračne veze svog partnera tokom njihovog zajedničkog života ne može osporiti pravo ljubavnici na penziju za njeno dete. Ovo pravo se dodeljuje prema strogim zakonskim kriterijumima, bez obzira na vanbračni status deteta, ukoliko su ispunjeni određeni uslovi.
Ova priča jasno ilustruje kako se životne okolnosti mogu komplikovati i postati izazovne nakon neočekivanog gubitka. Porodica se suočava sa tugaljom zbog gubitka voljenog supruga i oca, ali i s pravnim pitanjima i birokratskim procedurama koje ponekad mogu izgledati nepravedne i komplikovane.
Pravo na porodičnu penziju u Srbiji nije ograničeno samo na supružnike. Prema zakonu, ovo pravo se može ostvariti i od strane vanbračne partnerke, pod određenim uslovima. Vanbračna partnerka može ostvariti pravo na porodičnu penziju ukoliko je zajednica s pokojnikom trajala najmanje tri godine ili ako ima zajedničko dete s njim. Ovo pravo se ne dodeljuje automatski, već se postupak utvrđivanja postojanja vanbračne zajednice pokreće u vanparničnom postupku, koji se inicira na zahtev vanbračnog partnera. Takođe, zajedno sa zahtevom za penziju, podnosi se i pravosnažna sudska odluka kojom se potvrđuje postojanje ove zajednice.
Osim supružnika i vanbračne partnerke, pravo na nasleđivanje penzije mogu ostvariti i drugi članovi porodice umrlog, pod određenim uslovima. Da bi članovi porodice ostvarili to pravo, preminuli član porodice mora da je imao najmanje pet godina staža osiguranja, da je ispunjavao određene uslove ili da je već bio korisnik penzije.
Ko sve može naslediti penziju? Članovima porodice, prema zakonu, smatraju se:
Supružnik i vanbračni partneri u skladu sa zakonima koji regulišu porodične odnose.
Deca, bez obzira da li su rođena u braku, van braka ili su usvojena. Takođe, ovo pravo pripada i pastorčadi koju je pokojnik izdržavao, unucima, braći i sestrama, kao i drugoj deci koja nemaju roditelje ili imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je preminuli član porodice izdržavao.
Roditelji, uključujući oca, majku, očuha, maćehu i usvojioce, koje je takođe izdržavao preminuli.
Ova zakonska regulativa ima za cilj obezbediti finansijsku podršku članovima porodice preminulog člana, kako bi se olakšala njihova finansijska situacija nakon gubitka voljenog člana porodice.
Advokat Vladan Jevtić kaže da ni dete iz vanbračnog, niti deca iz bračnog života ne mogu dobiti porodičnu penziju pre ostavinske rasprave, niti Fond PIO može bilo kome od naslednika dodeliti porodičnu penziju pre pravosnažnog ostavinskog rešenja.
- Dete iz vanbračnog odnosa preko svog zakonitog zastupnika majke moglo je teoretski da započne i završi ostavinski postupak na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih deteta i umrlice oca, a da ne prijavi celokupnu imovinu i sve naslednike - objašnjava Jevtić za Novosti i dodaje:
- Međutim, u naslednom pravu važi strogo pravilo da svu kasnije pronađenu imovinu ili nasledno pravo poput penzije, zakonski naslednici mogu da zahtevaju naknadno u bilo kom trenutku. To znači da oni koji nisu učestvovali u ostavinskom postupku iz bilo kojih razloga mogu da traže dopunu i pravičnu raspodelu imovine i prava - kaže on.
Prema njegovim rečima, udovica ima pravo na porodičnu penziju sa navršene 53. godine života, ili ako je do smrti korisnika odnosno osiguranika, ili u roku od jedne godine od dana smrti postala potpuno nesposobna za rad. Ona takođe ima pravo i ukoliko iz vanbračne zajednice ima decu koja imaju pravo na porodičnu penziju, a udovica obavlja roditeljsku dužnost. U konkretnom slučaju zakonski naslednici kojima su uskraćena prava mogu preko suda i javnog beležnika zahtevati dopunska ostavinska rešenja ukoliko već postoji izdato osnovno.
- Ukoliko ga nema, Fond PIO nema pravo da isplaćuje porodičnu penziju po svojoj proceni naslednika, odnosno bez ostavinskog rešenja ne može da je dodeli nijednom od nespornih zakonskih naslednika - tvrdi advokat Jevtić
Jevtić navodi da je proteklih godina imao više ovakvih slučajeva, ali da se ni u jednom nije desilo da supruga i deca ne znaju za vanbračno dete. On kaže da se sada relativno brzo razreše ovakve stvari oko naslednika i naslednih prava.
Kako se deli penzija?
Advokat objašnjava da pravo na porodičnu penziju po smrti roditelja imaju deca do 18 godina starosti ili do kraja akademskih studija, a maksimum do 26. godine.
- Penzija se deli tako da svakom detetu pripadne jednak deo. U ovakvom slučaju naslednik penzije može da bude i supruga, ali samo ako je nezaposlena, jer je i ona zakonski naslednik iza ostavioca, koji je preminuo - navodi Jevtić.
Dodaje i da se iznos porodične penzije određuje u procentu od penzije koja je pripadala preminulom korisniku u momentu smrti i za četiri i više članova porodice ona iznosi 100 odsto, s tim što se taj iznos deli na jednake delove prema broju članova porodice.
