Šarbat Gula, imenom i prezimenom koje je postalo sinonim za hrabrost i nežnost, potiče iz Avganistana i postala je globalna ikona kroz portret koji je zabeležio američki fotoreporter Stiv Mekari 1984. godine. Tada je imala svega dvanaest godina i njen lik se zauvek urezao u kolektivnu svest ljudi širom sveta. Njen portret je kasnije postao naslovnica čuvenog časopisa Nacionalna Geografija u 1985. godini.
Šarbat Gula je postala simbol ne samo lepote i tuge avganistanskog naroda, već i teških životnih uslova sa kojima se suočavaju mnogi ljudi u tom regionu. Njeni duboki i prodorni oči odražavaju mnoštvo emocija, od patnje do nade, od straha do hrabrosti.
Međutim, iza njenog portreta krio se njen tragičan život, ispunjen izazovima i nedaćama. Nakon što je postala svetski poznata, Šarbat Gula se suočila sa mnogim problemima, uključujući i neprijateljstvo talibana koji su došli na vlast u Avganistanu. Njena sudbina je postala simbol stradanja mnogih avganistanskih žena pod njihovom vlašću.
Šarbat Gula je, nažalost, bila primorana da napusti svoj dom zbog pretnji i opasnosti po svoj život. Godine 2002. emigrirala je u Pakistan, gde je nastavila svoj težak život u izbeglištvu. Tamo je živela sa svojom porodicom, boreći se da preživi u veoma teškim uslovima.
Nakon decenija života u relativnoj anonimnosti, Šarbat Gula se našla pred svetlima reflektora 2016. godine, kada je u Pakistanu uhapšena zbog falsifikovanja ličnih dokumenata. Ova situacija je privukla pažnju medija širom sveta i podsetila nas na njenu tragičnu sudbinu.
Danas, Šarbat Gula živi u Pakistanu, ali njen život i dalje ostaje daleko od svetla javnosti. Ona je simbol mnogih avganistanskih žena koje su prošle kroz nesreću i patnju tokom decenija sukoba i nemira u njihovoj zemlji.
Portret Šarbat Gule i dalje ostaje jedan od najpoznatijih i najdirljivijih fotografija u istoriji fotografije. On podseća svet na ljudsku patnju i hrabrost, ali takođe nas podseća da iza svake poznate slike stoji složena i često tragična priča. Šarbat Gula ostaje živi podsjetnik na snagu ljudskog duha u suočavanju sa najvećim izazovima.
Portret koji je postao legendaran širom sveta bio je zabeležen u naselju Nasir Bagu, Pakistan, a glavna junakinja, Šarbat Gula, tada je boravila kao izbeglica, bežeći od surove stvarnosti sovjetsko-avganistanskog rata. Trenutak koji je uhvatila kamera američkog fotoreportera Stiva Mekarija zauvek će ostati urezan u kolektivnu svest ljudi širom sveta. Iako je tada imala svega dvanaest godina, njen portret je odražavao duboke emocije i težinu njenog života.
Izvanredno priznanje i popularnost koju je ova fotografija stekla nisu došli u paru sa Gulinim identitetom. Sama Šarbat Gula ostala je nepoznata javnosti sve do 2002. godine. Tek tada je potvrđeno njeno boravište i identitet kada je ponovno fotografisana, ovog puta kao odrasla žena. Nakon toga, Šarbat Gula je živela u Pakistanu, podizala svoju porodicu i suočavala se sa svakodnevnim izazovima izbegličkog života.
Međutim, sudbina Šarbat Gula se nije završila mirno. 2016. godine, pakistanske vlasti su je uhapsile pod optužbom da je falsifikovala lične dokumente. Nakon što je provela vreme u zatvoru, deportovana je nazad u Avganistan 2017. godine. Ova dramatična promena okolnosti dodatno je naglasila krhkost i nesigurnost života izbeglica, naročito onih koji su postali svetski poznati simboli.
Avgust 2021. godine doneo je još jednu prekretnicu u životu Šarbat Gule, kada je Avganistan ponovo pao pod vlast talibana. U toj teškoj situaciji, Gula je dobila azil u Italiji u novembru 2021. godine. Ovo je bio kraj dugog i trnovitog puta izbeglice, obezbeđujući joj bezbednost i šansu za novi početak u novoj zemlji.
Šarbat Gula i dalje ostaje simbol hrabrosti i izdržljivosti mnogih avganistanskih izbeglica i žena koje su prošle kroz slične nevolje. Njen životni put, od izbeglice koja je postala svetski poznata do žene koja je morala da se suoči sa izazovima pravne i političke prirode, podsjeća nas na kompleksnost sudbine i snagu ljudskog duha. Njena priča ostaje neizbrisiva i inspirativna, odražavajući suštinsku čovečnost u svetu koji često zaboravlja na pojedince u nevolji.
Ko je bila devočica čije su oči opčinile svet?
Šarbat Gula, devojčica čije su oči osvojile srca ljudi širom sveta, rođena je 1972. godine u paštunskoj porodici u Avganistanu. Njen život je dramatično izmenjen početkom 1980-ih kada su sovjetski helikopteri napali njeno selo. U početku se verovalo da su njena majka i otac poginuli tokom ovih napada, ostavljajući Šarbat Gulu i njenu braću i sestre bez roditeljske brige.
Nakon ovog strašnog događaja, Šarbat Gulinin život se nastavio u teškim uslovima. Njena baka, sestre i braća preselili su se u izbeglički kamp Nasir Bag, koji se nalazio na granici između Avganistana i Pakistana. Kasnije se saznalo da je njena majka umrla od upale slepog creva, a otac je ostao živ kada su prebegli u Pakistan, mada su očigledno bili razdvojeni u tom periodu.
Fotograf Stiv Mekari je 1984. godine posetio Avganistan kako bi dokumentovao posledice rata. U svom istraživanju obišao je različite izbegličke kampove, među kojima je bio i Nasir Bag. Tamo je fotografisao Šarbat Gulu i druge devojčice koje su pohađale školu u kampu. Međutim, kasnije se ispostavilo da Mekari nije imao dozvolu da fotografiše ove devojčice, što je bilo u suprotnosti sa paštunskom kulturom gde žene ne bi trebalo da budu fotografisane ili da pokazuju svoja lica muškarcima van porodice.
Ova neovlašćena slika Šarbat Gule, sa njenim prodornim očima koje odražavaju mnoštvo emocija, postala je ikonična i kasnije je objavljena na naslovnici časopisa Nacionalna Geografija u 1985. godini. Ovaj portret je odmah privukao pažnju i saosećanje ljudi širom sveta, a Šarbat Gula je postala simbol avganistanskog stradanja i hrabrosti, iako je njena lična priča ostala dugo vremena obavijena tajnom.
U početku, urednik časopisa nije hteo da koristi pomenutu fotografiju, ali je na kraju popustio. Fotografija je jednostavno nazvana „Avganistanska devojčica“ i prikazuje Gulu sa upadljivo zelenim očima koja gleda pravo u objektiv. Ova fotografija je postala simbol avganistanskog sukoba i problema sa koji pogađaju izbeglice širom sveta. Ova fotografija je tri puta korišćena na naslovnoj strani Nacionalne Geografije.
Tragedija u porodici
Đarbat Gula je svoj dramatičan život nastavila sredinom 1980-ih, kada se udala za Rahmata Gulu, i to u vrlo mladim godinama, tačnije sa samo 13 godina. Njeno iskustvo rane udaje odražava kompleksnost društvenih i kulturnih običaja u regionu, gde su takvi brakovi često bili česta pojava, naročito u okolnostima izbeglištva i sukoba.
Gula je tokom svog života rodila tri ćerke - Robin, Zahidu i Alijan. Međutim, njena četvrta ćerka je nažalost preminula ubrzo nakon rođenja, dodatno naglašavajući teške životne uslove u kojima je živela. Kasnije je Gula dobila i dva sina, koji su postali deo njene porodice i izazova sa kojima se suočavala kao majka.
Njen suprug, Rahmat Gula, preminuo je 2012. godine od hepatitisa C. Ova tragedija je dodatno pogoršala njenu situaciju, ostavivši je samu da se brine o svojoj porodici i deci. Uprkos svim nedaćama koje su je snašle tokom života, Šarbat Gula je izrazila nadu da će njena deca imati priliku da se obrazuju i ostvare bolju budućnost.
Kada je jednom prilikom bila upitana da li se ikada osećala sigurno, njena iskrena reakcija bila je "Ne." Ovaj odgovor duboko odražava stvarnost mnogih izbeglica i žena koje su prošle kroz slična iskustva u regionima pogođenim sukobima i siromaštvom. Šarbat Gula je, uprkos svojoj svetskoj slavi, ostala zarobljena u ciklusu nesigurnosti i izazova koje je život stavio pred nju.
Nije ni slutila koliko je poznata
Iako je njen portret postao jedan od najprepoznatljivijih u istoriji fotografije, Šarbat Gula nije bila svesna svog statusa svetske ikone. Nakon što je postala poznata širom sveta kao devojčica sa prodornim očima, Gula je obično nosila burku i oklevala da upozna Stiva Mekarija, fotografa koji ju je zabeležio na fotografiji, jer je bio muškarac van njene porodice.
Godine su prolazile, a Šarbat Gula nije shvatala koliko je njeno lice postalo poznato širom sveta. Njeno odrastanje i život u izbegličkom kampu Nasir Bag bili su ispunjeni svakodnevnim brigama i izazovima koje donosi siromaštvo i nesigurnost. Nije imala pristup medijima i informacijama o tome koliko je njena slika postala simbol patnje i nade.
Na pitanje kako se osećala zbog fotografije koja ju je proslavila, odgovorila je: "Bila sam veoma iznenađena, jer nisam volela medije i fotografisanje od detinjstva." Njeno prvobitno oprezno reagovanje na famu oko svoje slike bilo je razumljivo, s obzirom na njeno iskustvo i kulturološke norme koje je pratila. Međutim, kako je vreme prolazilo, shvatila je da je njena fotografija postala uzor podrške i pomoći mnogim izbeglicama širom sveta. To ju je ispunilo srećom, jer je postala svesna da je njen lik postao simbol nade i inspiracije za mnoge ljude koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Šarbat Gula je time postala živi primer moći pojedinačne priče da inspiriše i donese pozitivne promene u svetu.
Nakon što su pronašli Gulu, Nacionalna Geografija je platila troškove lečenja njene porodice i putovanje u Meku na hodočašće.
Deportacija i odlazak u Italiju
Pakistanske novine su 2015. godine objavile da je Nacionalna uprava za bazu podataka i registraciju poništila Gulinu komjuterizovanu nacionalnu ličnu kartu, kao one koje pripadaju njenoj deci. Izveštaji su potvrdili da su kartice navodno izdate ilegalno.
