Ana Marija Kraus Karadžić (1798. –1876.) je bila ćerka austrijskog trgovca i supruga Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, kreatora prvog rečnika srpskog jezika. Uprkos činjenici da nije napuštala Beč, veoma dobro je savladala srpski jezik, ali u Srbiju nije htela da kroči.
Ana Kraus bila je žena za sve sposobna, decu je uglavnom odgajala sama budući da je Vuk imao česta putovanja. Ana je bila ćerka bogatog austrijskog trgovca, živela je u Beču, a za Vuka se udala kad je imala 18 godina.
Njih dvoje dobili su trinaestoro dece, dok je većina umrla kao odojčad ili još nedorasla za školu.
Jedan Vukov biograf izračunao je da je Vuk čak 11 godina bio odvojen od porodice. Tako se o deci uglavnom starala Ana. Koliko je Ani bilo teško i koliko nije želela da živi sa Vukom u Srbiji, govori i sačuvana prepiska između Ane i Vuka, naročito ona iz 1830. i 1831. godine.
Kći Ruža umrla je u osamnaestoj godini, kada se Vuk s puta raspitivao kod žene da li se udala.
Posle Ružine smrti Vuk je pisao prijatelju:
- Pređe dva meseca umrla mi je najstarija kći u osamnaestoj godini. Tako od dvanaestoro dece (trinaesto dete još se nije rodilo) imam još jednu kćer u dvanaestoj godini i sina u petoj. Čini mi se da će najposle moja deca ostati samo moji književni poslovi.
Ipak ga je dvoje dece nadživelo: Mina i Dimitrije. Rođeni i rasli kada se Vukov materijalni položaj popravio, Mina (1828), i Dimitrije (1836), mogli su da žive ne oskudevajući, pa i da se troši dosta na njih i na njihovo obrazovanje, s obzirom na to da je Vuk dobio rusku penziju 1826. i penziju koju mu je 1835. dodelio knez Miloš Obrenović.
