Životna priča Elizabete Ždralo je zavređuje da se nađe na filmskom platnu! Rođena je u martu 1993. godine na Kosovu i Metohiji, u Gnjilanu. Međutim, od prvog momenta dolaska na ovaj svet, borila se da preživi. Naime, njeni roditelji su je ostavili u podrumu, gde je kao beba provela 3 meseca! Danas živi u San Dijegu u Kaliforniji, a usvojitelji su joj potpuno promenili tok sudbine.
-Moje ime je Elizabeta. To ime su mi dali moji roditelji, koji su me usvojili kada sam bila vrlo mala. Ne znam da li mi je žena koja me je rodila dale neko ime, jer je nikad nisam upoznala. Rođena sam u zimu, u martu 1993. godine na Kosovu i Metohiji, u Gnjilanu. Našli su me ostavljenu u podrumu jedne stambene zgrade. Odneli su me u lokalnu bolnicu, gde sam provela 3 meseca. Onda su me prebacili u Zvečansku u Beogradu, gde sam ostala sve dok me nisu usvojili. Imala sam tada nešto malo više od 9 meseci, započinje svoju priču lepa Elizabeta za Serbian Times.
Nikada nije upoznala svoje biološke roditelje, ali su joj sve to nadoknadili i ljubav pružili oni koje zove majkom i ocem, Radmila i Rade Kasić.
-Moji roditelji su se upoznali u Čikagu. Moj tata je bio fudbaler bio, rođeni Dalmatinac, koji je na žalost preminuo prošle godine. Majka mi je iz Leskovca, kao i majka Milice Mršulje. Njih dvoje nisu mogli da imaju decu, pa su mene usvojili. Cela procedura je uzela 2 godine. Simbolika je u tome što su njih dvoje dobili dozvolu da mogu usvojiti dete na dan kad sam ja rođena. Moja majka je tada razgovarala sa princezom Elizabetom Karađorđević, koju u Srbiji znaju kao Jelisavetu, i ona im je mnogo pomagla da me usvoje. Po njoj sam i ja dobila ime Elizabeta. Do tada sam imala samo prezime Subotić, koje su mi dali u bolnici u Gnjilanu, jer sam pronađena u subotu, 6.marta.
Odmah po usvajanju, 1994.godine Elizabeta je sa roditeljima otišla da živi u Ameriku, u grad San Dijego. Tamo su je dočekale televizijske kamere i medijska pažnja.
-Roditelji su mi pričali da nas je na aerodromu u San Diegu čekalo 150 ljudi, sa sve lokalnim novinarima. Svi su čuli za tu moju priču, dopala im se, a okupila se skoro cela srpska zajednica iz tog grada, jer su cenili i voleli moje roditelje.
Kad je odrasla i postala svesna počela je da se interesuje i krenula u potragu za svojim biološkim roditeljima.
-Te 2016. godine sam potragu prvo počela na Fejsbuk grupama. Nisam ih našla, ali sam pronašla grupu “Ostavljena deca” i na njoj upoznala Milicu Mršulju, sa kojom sam počela da se dopisujem. Ispostavilo se da smo obe rođene i ostavljene od strane bioloških roditelja u istom gradu, u Gnjilanu, što nas je zbližilo. Nakon toga smo se i lično upoznale u Beogradu, u septembru iste godine, kada me je ona dočekala na aerodromu. Od tada se družimo - kaže Elizabeta.
Isitče da nikada nije zaboravila mesto gde su joj kao bebi pružili svu neophodnu negu.
-Dva puta do sada sam nosila humanitarnu pomoć u dom u Zvečanskoj ulici, 2016 i 2019. godine, od novca koji sam skupila u našoj crkvi ovde u San Diegu. Moj suprug Nemanja i ja planiramo da usvojimo bebu iz Zvečanske. Želim tako da uzvratim za ono što je meni pruženo kad sam bila mala, jer bez tih ljudi ne bih imala život koji sada imam.
Pored humanitarnog rada, ona je veoma aktivna i u lokalnoj srpskoj crkvi Svetog Đorđa u San Diegu.
–Igrala sam folklor punih 16 godina pri našoj grupi u crkvi a već 3 godine volonterski vodim našu najmlađu grupu, učim ih da plešu srpska kola i tradicionalne igre. Meni je folklor doneo sreću, tamo sam upoznala mog supruga Nemanju, ističe Elizabeta.
Poslednje dve godine ona je uspela da se probije i kao uticajna influenserka u San Diegu, koja na društvenim mrežama promoviše hotele, restorane, modne brendove.
– Volim svet ispred kamera i dobro mi ide taj posao, a i drugi kažu da se odlično snalazim. Medicinska sestra sam od 2015. godine. Trenutno radim sa decom i paralelno idem u školu jer želim da napredujem i postanem viša medicinska sestra, što bi trebalo da se desi sledeće godine.
Elizabeta kaže da nikada nije bila u rodnom Gnjilanu, ali planira da tamo ode sledeće godine.
-U kontaktu sam sa medicinskom sestrom koja me je čuvala tamo u bolnici i otići ću da je vidim i upoznam. Ja sam srećna i ponosna što sam sa Kosova i Metohije i svima govorim da sam “kosovka devojka”, s ponosom ističe Elizabeta Ždralo, devojka koja je prošla dug put od ostavljene bebe do srećne žene, ali nije zaboravila šta je na tom putu prošla i odakle potiče.
(Stil / Serbian Times / Antonije Kovačević)
