Prema islamskoj veri, Ramazan je mesec u kojem su poslaniku Muhamedu objavljeni prvi ajeti Kurana pre više od 1.400 godina.
Svake godine muslimani širom sveta očekuju uočavanje novog mladog meseca koji zvanično označava prvi dan Ramazana, devetog meseca islamskog kalendara i najsvetijeg meseca u islamskoj kulturi. To je za islamske vernike sveti mesec jer je u njemu počela objava Kurana, piše National geographic.rs.
Islamski kalendar je lunarni kalendar, i meseci odgovaraju početku nove mesečeve faze. S obzirom da je islamski kalendar 11 do 12 dana kraći od solarne godine, datum početka Ramazana se menja.
Početak i kraj Ramazana određuje odbor za posmatranje Meseca u Saudijskoj Arabiji. Bahrein, Egipat, Kuvajt, Oman, Katar i Ujedinjenih Arapski Emirati vede se saudijskim primerom, kao i mnoge druge države kao što su Indonezija, Liban, Maroko, Sirija, balkanske države… Ostale se vode svojim viđenjem mladog meseca.
Kako se slavi Ramazan?
Tokom Ramazana, muslimani imaju za cilj da duhovno rastu i izgrade jače odnose sa Alahom. Oni to čine tako što se mole i čitaju Kuran, i uzdržavaju se od ogovaranja, laganja i svađe.
Tokom čitavog meseca, između izlaska i zalaska sunca, za sve muslimane je obavezan post (osim za bolesne, trudne, putnike, starije i žene koje imaju menstruaciju). Propušteni dani posta mogu se nadoknaditi tokom ostatka godine.
Obroci su prilika za muslimane da se okupe sa drugima u zajednici i zajedno prekinu post. Doručak pred zoru, ili suhur, obično se dešava u 4:00 ujutro pre prve molitve u toku dana, Fajr ili Sabah namaz.
Večernji obrok, iftar, može da počne kada se završi molitva zalaska sunca, Magreb - obično oko 7:30.
Pošto je prorok Muhamed prekinuo post urmama i čašom vode, muslimani jedu urme i za suhur i za iftar. Urme su bogate hranljivim materijama, lako se vare i obezbeđuju telu šećer nakon dugog dana posta.
Nakon poslednjeg dana Ramazana, muslimani proslavljaju njegov završetak Ramazanskim bajramom - "festivalom prekida posta" - koji počinje zajedničkim molitvama u zoru. Tokom tri dana svečanosti, učesnici se okupljaju da se pomole, jedu, razmene poklone i odaju počast preminulim rođacima. Neki gradovi su takođe domaćini karnevala i velikih molitvenih okupljanja.
