Metafora kuvane žebe poprilično se često koristi kada se govori o nečijem psihičkom stanju i načinu života.
Iako možda zvuči smešno, u pitanju je zapravo veoma ozbiljno stanje.
Šta će se dogoditi ako stavite žabu u lonac sa vrućom vodom? Istog trena će iskočiti iz njega. Međutim, ako istu žabu stavite u lonac sa hladnom vodom i počnete polako da je grejete , žaba će se opuštati kako voda postaje toplija i neće ni primetiti kada je kritičan trenutak da iskoči iz lonca i biće skuvana.
Kada neka osoba živi u uslovima koji su neprihvatljivi i teški, a ona to ne oseća jer su oni nastupali postepeno, kažemo da je kao kuvana žaba. Burno reagujemo na stresne situacije kada one nastupe iznenada, ali ako se one gomilaju vremenom i postepeno, jedna po jedna, mi ih i ne primećujemo, već se prilagođavamo i navikavamo na situaciju koja nastaje.
Kako bi se prilagodio, čovek počne da menja i određene navike. Ukoliko živi u braku punom svađe, umesto da opkonča odnos, osoba počne da prilagođava svoje ponašanje agresivnijem partneru kako bi izbegla sukobe. Na taj način možda izbegava da se sukobi sa partnerom, ali u sebi nesvesno gomila nervozu i nezadovoljstvo koje i ne primećuje, jer negde duboko u sebi svako zna da to nije u redu.
Imajte u vidu da nezadovoljstvo i stres mogu da stvore velike zdravstvene probleme.
Prilagođavanje problematičnim situacijama, poput pomenute ili poput stresnog posla koji ne donosi dovoljno primanja i stvara ogroman umor, nastaje jer se čovek plaši da izađe iz sopstvene zone komfora i da preuzme rizik, u strahu od negativnog ishoda, poput besparice ili samoće. Ovo svakako jesu opravdani i realni strahovi, ali ovi ljudi često ne vide da je to samo polovična mogućnost, jer krajnji ishod njihove promene može da bude i apsolutno pozitivan.
Tim prilagođavanjem se izbegava odgovornost za sopstveni život ili postupke, a sva krivica se svaljuje na okolnosti ili drugu osobu. neko čak može da pomisli i kako živi sasvim normalno, dok u sebi oseća netrpeljivost koju objašnjava govoreći da to tako mora.
Ovo ponašanje pasivnosti i pokornosti se često meša sa drugim zdravim ponašanjima, kao što su empatija, ljubav, prihvatanje ili unutrašnji mir. Strah, nisko samopoštovanje, nesigurnost i rezignacija su stavovi koji umanjuju našu sposobnost da reagujemo, pogoršavaju nas kao osobe i suptilno postaju glavna karakteristika našeg života.
Primetite problem i rešite ga
Pre svega, neophodno je da poštujete sebe i branite svoja prava. Možda će vam zvučati nelogično, ali čovek mora nekada da se oseća neprijatno i da uđe u sukobe kako bi se kasnije osećao bolje. Takođe, neophodno je postaviti zdrave granice i naučiti kada treba reći: “Dosta!”
Nemojte da gajite nade da će se stvari promeniti same od sebe. Prihvatite stvarnost takvu kakva jeste, bez stvaranja očekivanja ili pretpostavke da možete promeniti druge, jer ne možete.
