Genetika je velika zavrzlama za nas laike, pa nije lako da shvatimo kako je moguće da dete ima drugačiju krvnu grupu od oba roditelja. Međutim, kao i u svemu, i ovde postoje pravila, ali postoje i – izuzeci.
NE PROPUSTITE
U srži svega je čak 20.000 gena koje svi imamo i koji se međusobno kombinuju. Među njima je i gen za krvnu grupu, tačnije, ABO gen. Postoje tri različite verzije tog ABO gena i to su A, B i O verzije.
U jednostavnom svetu te tri verzije bi dale tri krvne grupe, a dete bi imalo jednu od krvnih grupa roditelja. Ali nije tako.
Naime, većina gena ima dve kopije – jednu kopiju dobijamo od mame, a drugu od oca. Dakle, oba roditelja imaju po dve kopije svakog svog gena i oboje predaju bebi po jednu kopiju, pišu na sajtu Genetics.thetech.org.
Zato stvari nisu tako jednostavne.
Pošto imamo dve kopije gena za krvnu grupu, a postoje tri moguće verzije tog gena, sve to daje šest mogućih kombinacija. Ti genotipi krvnih grupa su AA, AO, BB, BO, AB, OO.
Dakle, postoji šest kombinacija, a postoje i nama poznate četiri krvne grupe – A, B, AB i O. Međutim, da sve bude još komplikovanije, tu su i proteini koji idu uz gene krvnih grupa, s tim što ih nulti gen – nema.
I kad se sagledaju sve moguće kombinacije i varijacije, jasno je da krvna grupa roditelja sama po sebi ne govori dovoljno i da su genotipi roditelja vrlo važni za to koju će krvnu grupu imati beba.
Zato je, recimo, moguće da beba ima A krvnu grupu ako je imaju i mama i tata, ali je moguće i da ima nultu krvnu grupu. Šanse za to su 25 odsto, baš zbog onih rasporeda genoma i proteina.
Posebno zanimljiv slučaj je kad jedan roditelj ima AB krvnu grupu, a drugi nultu. Tada beba ima krvnu grupu koja ne pripada nijednom roditelju – A ili B.
I mada sve ovo na prvi pogled deluje nelogično, ako dublje zađemo u genetiku, vidimo da je i te kako moguće. Isto tako je moguće i to da roditelji sa nultom krvnom grupom uvek imaju bebu sa –nultom krvnom grupom.
