Ne poželi. Kakva čudna zapovest! Koji je ljudski zakon ikada delovao ili može da deluje na ljudsko srce i da mu određuje želje i duševna raspoloženja?
Ljudski zakon se odnosi samo na otvorene poroke i prestupe, a Božji zakon deluje na čoveka drugačije. On ne kaže samo da se zlo ne čini, već i da se zlo ne pomišlja i ne poželi.
Vidi se da je Zakonodavac i Srceznalac i da On hoće da čovek bude pravedan i neporočan, ne samo u spoljašnjem životu, već i u svojoj unutrašnjosti, u duši svojoj. A tako i treba da bude. Zar da samo izbegavamo zla dela, javne poroke, otkrivene prestupe, ne brinući se o čistoti duše i srca? Takav čovek je, po reči Spasitelja, kao okrečeni grob (Mat. 23;27): spolja je lep, tj. čini se da je dobrodeteljan i neporočan, a unutra je pun mrtvih kostiju i nečistote, tj. zlih i skrivenih misli i želja i strasti. I to je i te kako moguće.
Setimo se iz Jevanđelja, kakvi su bili fariseji, koje je Gospod izobličavao, u njihovom licemerju i tajnim bezakonjima. Takve fariseje možemo i danas sresti. Njih ljudi smatraju neporočnim i čestitim, poštuju ih i uvažavaju. A Bog? Uopšte ih ne smatra takvima. On, kao Sveznalac, vidi svu unutrašnju prljavštinu grehovnu, svu nečistotu srca, sve poročne strasne pokrete, i, ne gledajući na pristojnu spoljašnost smatra ih grešnicima i bezakonicima. Jer je, po rečima Svetog Pisma, mrzost pred Gospodom i sama pomisao nepravedna (Prič. 15,16), i zato nas sveti apostol Pavle uči da očistimo sebe od svake nečistote ne samo tela, nego i duha, tvoreći svetinju u strahu Božijemu. (2 Kop. 7,1).
Mi smo, kao hrišćani, dužni da budemo čisti i neporočni, ne samo telom, nego i duhom, ne samo u svojim delima i postupcima, već i u mislima, namerama i željama. Radi toga smo dužni da dobro pazimo i da ispunjavamo zapovest „Ne poželi!“ Ona, samo ona, može da nas sačuva i od grehova u delima. Jer, početak i koren zla je unutar nas, u našem srcu. Apostol govori: Svakoga iskušava sopstvena želja, koja ga mami i vara. Tada želja zatrudnjevši rađa greh… (Jak. 1;14,15).
I Spasitelj nam kaže: iz srca izlaze zle pomisli, ubistva preljube… Čujte, dakle, šta kaže Spasitelj. On kaže da svi prestupi, koji su zabranjeni, proishode od zlih pomisli i zlih želja u srcu. Znači, ako se ne budemo uzdržavali od zlih pomisli i želja, nećemo moći ni da se uzdržimo od zlih dela. Tako i jeste. Uzmimo na primer drvo. Ako počnemo da sečemo samo njegove grane, ono će opet rasti i davati nove grane, a ako iščupamo i sam koren njegov, razume se, da samim tim, neće više biti ni grana. Tako je i sa našim delima. Ako mi ne budemo u duši svojoj čuvali zle misli i želje i ako se budemo trudili da ih odmah iskorenimo iz srca, onda nećemo imati ni zla dela. I sami znate, braćo, od čega mi upadamo u grehove i bezakonja.
Eto, na primer, tvoj sused ima lepu kuću, na dobrom je položaju, ili je na dobrom glasu kod svih – i u tebi se lako rađaju uznemirujuće pomisli: Zašto ja nisam na njegovom mestu? Po čemu je on od mene dostojniji pa mu sve ide dobro? Ako se ne naoružaš protiv takvih misli – možeš pasti u zavist i tako narušiti i šestu i osmu i devetu zapovest Božju. Zato nas Gospod upozorava desetom zapovešću: ne poželi kuće bližnjega svojega, ni njive njegove, ni sluge njegove, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega. Očigledno je, braćo, da svi poroci i bezakonja proishode od zlih misli i želja, koje često se pretvaraju u strasti, oskrvnjuju našu dušu i čine nas nepotrebnim i pred Bogom i pred ljudima. Šta nam je činiti, braćo? Ono o čemu nas uči sveti Apostol. On govori: Koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i željama (Gal. 5,24).
Kao hrišćani mi treba da istrebljujemo u sebi sve zle misli, želje i strasti, da čuvamo čistotu srca i da budemo zadovoljni svojim stanjem, koje nam je Bog dao, a ne da želimo drugo. Ako tako budemo postupali ispunićemo i poslednju zapovest: Ne poželi!
Evo nam sredstva za očišćenje srca i štita protiv grehovnih želja: da prizivamo što češće i usrdnije veliko Ime Gospoda našeg Isusa Hrista. Ono silno odbija od nas svako iskušenje i uništava svaku grehovnu pomisao u duši, kao i telesnu želju u srcu. Molite se ovako: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnoga!
