Njih šestorica poznavali su se još od detinjstva, išli su u istu osnovnu, a kasnije i srednju školu. Uvek su bili tu jedan za drugog, a imali su i iste snove - da postanu veliki fudbaleri. Pričali su da se nije znalo ko je od njih bio talentovniji za ovaj sport i nije bilo dileme - jednog dana za njih će čuti ceo svet... Međutim, sudbina je imala drugačiji plan.
U gradu je oraganizovana velika žurka, velike zvezde rok scene su nastupala, a oni ovo nisu smeli nikako da propuste. Iako je sutradan trebalo da imaju važnu utakmicu, odlučili su da odu. Neće im niko zameriti ako jednom odigraju loše, mislili su.
Seli su u kola, iako je bilo mesta samo za njih 5, nekako su uspeli svi da stanu. Stigli su na žurku, proveli se kao nikad u životu i oko 2 ujutru krenuli su kući.
Na kilometar od kuće, vozač je izgubio kontrolu, auto se prevrtao nekoliko puta i oni su sleteli sa puta. Na licu mesta svi su ostali mrtvi. Tog dana 6 porodica je zavijeno u crno...
Na dan sahrane dogodilo se nešto o čemu se i danas priča.
Kada su spustili kovčege, jedan prijatelj je poželeo da ubaci i fudbalsku loptu u grob, ali umesto toga, lopta je pala na pod i tapnula 6 puta, a onda se zaustavila. Istog momenta nebo, koje je bilo tmurno se razvedrilo i granulo je sunce.
Prisutni su od šoka zanemeli, a ovo shvatili kao poslednji pozdrav 6 nerazdvoih prijatelja...