Ime austrijskog Jevreja Simona Vizentala širom sveta postalo je poznato kao sinonim za hvatanje i kažnjavanje nacista, čak i decenijama posle završetka Drugog svetskog rata. Ipak, njegova životna priča i ljubav sa suprugom Silom podjednako je spektakularna kao i borba za pravdu, a ipak mnogo manje poznata!
Sila i Simon su se venčali 1936. u ukrajinskom gradu Lavovu koji je u predvečerje rata bio deo teritorije Poljske. Kada su nacisti 1941. pregazili Poljsku, ovaj grad je bio pretvoren u “jevrejski geto” čiji su zatočenici bili i supružnici Vizental.
Oboje su odvedeni u jedan manji radni logor. Za to vreme, širom okupirane Poljske, trajao je masovni pogrom Jevreja, a Sila i Simon su znali da se vihor smrti približava.
Ljubav u vihoru rata
Simon je i pored velikih teškoća uspeo da uspostavi kontakt sa poljskim pokretom otpora okupljenim u vidu Armije Krajova. Početkom 1943. godine, prinudno je radio na servisiranju u železnici i usput imao informacije o zbivanjima na glavnim čvorištima.
Vizental je ponudio svoja saznanja u zamenu za život supruge koju je Armija Krajova spasila posle napada na nacistički logor. Dobila je lažni, hrišćanski identitet i ubrzo se preselila u Lublin, grad 200 kilometara udaljen od Lavova.
Već u junu iste godine, Gestapo je u Lublinu spravio opsežne potrage za preostalim Jevrejima što je nateralo Silu da se vrati u Lavov. Tamo je ponovo pronašla Simona posle dvodnevnog skrivanja u ostavi železničke stanice.
Već 1944. godine, Simon je ponovo aktivirao svoje veze u pokretu otpora kako bi pronašao sklonište za Silu u Varšavi. Lavov je za Silu postao nesiguran, pa je uz pomoć Armije Krajova opet napustila ovo mesto.
Tragični nesporazum
Mentalno poljuljan zbog ratnih strahota, Simon Vizental je pokušao samoubistvo. Članovi Armije Krajova su saznali detalje tog čina i ubrzo ih preneli Sili verujući da Simon više nije živ. Međutrim, on je preživeo, ali su ga nakog oporavka nacisti prebacili u drugi logor.
Tamo je upoznao izvesnog muškarca iz Varšave. Sve do deportacije ovaj čovek je živeo u ulici gde se skrivala Sila. Od njega je Simon saznao da su nacisti spalili čitavo naselje i da niko od stanara nije preživeo.
Očajan, Vizental je bio na korak od predaje i prepuštanju smrti. Nacisti su ga stavili na “odeljenje smrti”, blok za smrtno obolele logoraše gde je preživljavao na samo 200 kalorija dnevno. Pa ipak, nekako je opstao. Kada su Amerikanci oslobodili logor 5. maja 1945. Simon je bio težak samo 41 kilogram.
Nakon oporavka, odmah se obratio Crvenom krstu kako bi pokušao da sazna istinu o svojoj supruzi.
Sila je prilikom pomenutog napada zarobljena i odmah prebačena u logor koji su Britanci oslobodili mesec dana pre nego što su američke snage spasile Simona. Ona je verovala da njen muž više nije živ sve dok je jedan od pripadnika humanitarne misije nije obavestio o Simonovoj potrazi.
– Upravo sam dobio pismo vašeg supruga. Na sve moguće načine pokušava da pronađe vaše posmrtne ostatke – rekao joj je.
Neverovatan preokret
Međutim, Hitlerovom kapitulacijom nisu okončane muke bračnog para Vizental.
Simon se nalazio u logoru koji je oslobođen od strane američkih vojnika, a Sila se zatekla na teritoriji koja je vrlo brzo po završetku sukoba postala deo sovjetske interesne sfere.
Prelazak preko novoformirane granice je bio gotovo nemoguć, ali je Simon pronašao švercera po imenu Feliks Vajsberg koji je imao zadatak da mu vrati ženu. A onda se, u pohodu ka sovjetsskoj teritoriji, dogodio još jedan neverovatan zaokret u priči – Feliks je izgubio podatke o lokaciji na kojoj se Sila nalazila!
U očaju i beznađu, čovek je okačio tablu na kojoj je pisalo: “Neka Sila Vizental stupi u kontakt sa čovekom po imenu Feliks Vajsberg. On će je odvesti kod supruga u Linc” .
Vajberg se vrlo brzo našao u problemu jer su se na ovaj poziv odazvale tri žene. Sve su tvrdile da se zovu kao i supruga Simona Vizentala. Kako ilegalno prebaciti tri žene, preko granice koju kontrolišu Amerikanci i Sovjeti?
U trenutku je sve izgledalo kao nemoguća misija. Jedino što je Feliks mogao bilo je da pažljivo porazgovara sa svakom “kandidatkinjom” i odabere onu za koju mu se učinilo da je najuverljivija. Ispostavilo se da je izabrao pravu gospođu VIzental.
Život posvećen traganju za pravdom
Supružnici Vizental su ponovo bili zajedno, ali bilo je teško prevazići strahote rata. Sila i Simon su u Holokaustu izgubili 89 članova porodice.
Ipak, život je išao dalje i donosio i nove radosti. Devet meseci nakon ujedinjenja rodila se njihova ćerka.
Sam Vizental je preživeo Holokaust, ali ga nije zaboravio! Godine 1977. je osnovao Centar Simon Vizental, memorijalni centar o holokaustu, kao i dokumentacioni centar posvećen pronalaženju nacističkih ratnih zločinaca. On i njegov Jevrejski dokumentacioni centar, smešten u Beču su bili zaslužni za hvatanje i osuđivanje glavnog organizatora “Konačnog rešenja” Adolfa Ajhmana, kao i stotine drugih nacističkih zločinaca.
Sve ovo vreme, i pored mnogobrojnih pretnji koje su dobijali, Simon i Sila su ostali zajedno. Živeli su u skromnom stanu u Beču odgajajući ćerku, a kasnije i troje unučića.
Zauvek su se rastali tek 10. novembra 2003. Bio je to dan kada je Sila preminula u 95. godini života. Nedugo potom, Simon je objavio da se povlači iz javnog života i potrage za nacistima.
– Sve sam ih nadživeo. Ako je neki i preostao, danas bi bili suviše stari i slabi za suđenje. Moj posao je završen – tada je rekao.
