Izgleda da je ovo leto 2021. popuštanjem pandemije i mera zaštite donelo nove oblike ludovanja koje naš narod zove - puštanje s lanca. Skoro da nema dana bez loših i crnih vesti u kojima se kaže da su neobuzdani vozači povredili i usmrtili decu i odrasle mahnito jureći ulicama, pogotovo noću. Za volanom su često mladi ljudi koji gas vole više od kočnice, uvereni da ništa ne može da im se desi. Svi znamo da greše i da cenu plaćaju nevini, ali to nije rešenje ovog problema.
Nešto je ozbiljno popustilo u gledanju na život, odgovornost i - kaznu.
SAMO JEDNOM SE ŽIVI
Mnogi od vinovnika nesreća na ulicama zbog prebrze vožnje nisu ni rođeni devedesetih godina prošlog veka, kad je harala pesma "Dvesta na sat", i to u krivinu. Želja za ludom vožnjom dobrim, skupim i jakim automobilima, vetar u lice i stih "ko će brže, ko će bolje" tumačili su se kao himna dece novopečenih bogataša, ratnih i antiratnih profitera. Mislili smo da će to da se promeni, ali 30 godina kasnije fenomen se nastavio još žešće. Ne samo što mladi jedva čekaju da napune 18 godina već za punoletstvo obavezno dobijaju automobil ako potiču iz bogatijih kuća. A takvih je sve više, naročito u velikim gradovima. Probude se klinci ujutru, a ispred kuće ili stana - "bembara" uvezana mašnom! Pa onda pijanka, pa vatromet...!
I šta da radi klinac koji je dobio takvu "makinu", auto kakav privatno voze i piloti Formule 1? Da s njim vozi mamu na pijacu ili baku kod lekara? Da mu se drugovi smeju što ne sme da nagazi pa da pršti? Ne, mladić ili devojka tek izašli iz auto-škole odmah kreću u akciju kako bi svima pokazali šta voze, koliko su bogati, koliko im taj automobil dobro stoji i ne žele da ga voze propisno, već najbrže što mogu. I korona im ide naruku, jer je donela staru filozofiju jaču nego ikad: samo jednom se živi!
Nažalost, to uglavnom važi za njihove žrtve...
ŽELJA ZA ŽIVOTOM
Divljaju li, divljaju. Od nas se traži da razumemo mladost i želju za životom. Ali šta je tu mlado kad uleti u ljude na pešačkom prelazu, ili se zabije u neki autić sa slabijom limarijom? Možda mozak mladog majmuna. Kakva je to želja za životom koja uzima tuđi život? Da li noćni rad kafića postoji samo da se naša omladina razbija od alkohola i zbog terevenki do zore? Pa nije valjda važnije da kažnjavamo vozače što nemaju aluminijumsku foliju u kompletu za prvu pomoć umesto da kontrolišemo prebrzu dnevnu i noćnu vožnju!
Sigurno je da roditelji mladih "Luisa Hamiltona" upozoravaju decu da ne jure. Kažu, odrade svoje, a onda preko svojih veza saniraju posledice. Naravno da ima usijanih glava koje ne mare za ono što im roditelji pričaju, ali ima više onih koji iz svakodnevnog života vide koliko je bitno biti bogat, prvi, obučen po poslednjoj modi, s hijaluron devojkom na prednjem sedištu, letovati najmanje tri puta... Oni koji sve to nemaju - žele da imaju! Pa ako ne mogu da se takmiče po bogatstvu, takmičiće se u brzini.
Socijalno raslojavanje dostiglo je takve razmere da od morala, pažnje i brige za druge nije ostalo ništa.
Nema veze što je leto i što su ulice praznije. Ne divljajte u vožnji, produžite fitilj, uzmite taksi ako ste pijani, ne izigravajte fenomenalne vozače, jer fenomenalni vozači ne izazivaju nesreće. Ako vas ne kazne oni koji bi trebalo, nekome od rodbine žrtava pući će film. Smirite se, otvorite prozore na svom "rendž rover evoku" ili "difenderu" i laganica. Jer život je svima lep. I mio...
(Tekst: Ljilja Jorgovanović / Magazin Lena
Magazin Lena možete pronaći svake nedelje uz dnevno izdanje lista Kurir)
