Psihološkinja Milica Miloradović Stanković naglašava da šoping sam po sebi ne mora biti loš. Problem je kada to postane vid kompulsivnog ponašanja čija je svrha trenutno rasterećenje ili ispunjenje, pa i skretanje pažnje sa važnijeg problema.
NE PROPUSTITE
Ako se setimo pretpraznične šoping groznice, reklo bi se da se nije, jer najupornije nije pokolebalo ni čekanje u redovima, skraćeno radno vreme i zatvoreni tržni centri vikendom. Drugi su se okrenuli kupovini preko interneta.
-Specifične okolnosti nekima su život okrenule naglavačke. Kućni budžet je u mnogim porodicama pretrpeo izmene. Nije retkost čuti da je neko ostao bez posla. Ljudi su bili prinuđeni da menjaju i potrošačke navike. Kada je reč o emocijama, bio prisutan osećaj straha. Strah je, naročito u početku, poprimao oblik panike, pa se javio fenomen panične kupovine - kaže psihološkinja Milica Miloradović Stanković,.
Čemu nas je naučila kriza izazvana pandemijom kada je reč o ličnim finansijama?
- Ovo je bio trenutak da razmislimo šta nam je stvarno važno i koliko su određene stvari koje kupujemo suštinski neophodne. Dobili smo priliku da napravimo prioritete i potrudimo se da bolje planiramo raspolaganje i upravljanje novcem - ističe psihološkinja.
Navike su ukorenjena ponašanja koja se teško menjaju, pa izuzetak nisu ni one u vezi sa novcem i kupovinom. Marketinški stručnjaci čak navode i određene tipove kupaca. Neki ljudi se usmeravaju samo na neophodne stvari, dok postoje i oni koji kupuju zbog uživanja.
Mnogi časte sebe skupim stvarima zbog duge izolacije, ali to je kratkog daha.
- Nije nerealno očekivati da će nam povratak u uobičajene tokove vratiti i rutinu kupovine koje smo imali. Pojedinci su, zaista, revidirali trošenje novca. Kod nekih ljudi pokrenuće želju da ugode sebi nakon dugog vremena provedenog u vanrednim okolnostima. To će ih podstaći da kupuju više nego inače, čak i skuplje proizvode koje ranije ne bi sebi priuštili. Ipak, takvi "ispadi" u ponašanju uglavnom su kratkog daha - ističe Milica Miloradović Stanković.
Jedna od lekcija koju su ljudi mogli izvući iz ove situacije je: bez mnogih stvari smo mogli i preživeli. Naravno, ne treba život svoditi na preživljavanje, ali nije loše podsetiti se šta je nužno i primarno, a šta je opciono. Materijalno je postalo relativno, ljudi su se usmerili na očuvanje zdravlja, negovanje međuljudskih odnosa, porodične bliskosti. Značaj mentalnog zdravlja postao je očigledan. Ljudima je nedostajao odlazak u kafić, možda i više nego u tržne centre - pre svega zbog druženja.
