Svejedno da li vas je bračni partner prevario, ili su vas roditelji izneverili dok ste bili dete, ili je prijatelj odao tajnu koju ste mu rekli u poverenju - svi se suočavamo s pitanjem treba li ili ne treba oprostiti. Kad se stišaju strasti i prođu prvi bol, bes i želja za osvetom, čini nam se da je oproštaj moguć. Međutim, u praksi opraštanje ne ide lako. Da bismo naučili kako da praštamo, najpre moramo da se otresemo zabluda o praštanju. Šta nije opraštanje?
Oprostiti ne znači da opravdavate nečije postupke. Nije neophodno ni da toj osobi kažete da ste joj oprostili, a još je to manje ako ste emotivno potpuno hladni. Praštanje ne sugeriše da je nakon toga sve u redu, da ste zaboravili da se incident ikada dogodio i da će ta osoba i dalje biti deo vašeg života. Ne, to nije praštanje. Najpre svesno morate da prihvatite realnost da ste povređeni i da to ne može da se promeni. Treba da naučite da živite s tim. Jer, opraštanje nije nešto što radite zbog osobe kojoj praštate. To činite zbog sebe. Pa ako je tako, zašto je to tako teško uraditi?
Zato što ne znate kako da rešite situaciju, radi adrenalin kao proizvod ljutnje i besa, identifikujete sebe kao žrtvu, gubite samopoštovanje, bojite se da ne ispadnete glupi jer "dobar i lud su braća"... I tako sve više tonete u svet tihog nagrizanja sopstvene ličnosti.
Prvo i najvažnije pitanje glasi: Želite li da oprostite? Ako je odgovor pozitivan, postoji nekoliko načina i nisu laki.
POKRENITE SE Ne sedite kod kuće s mislima o prošlim danima i uzrocima zbog kojih ste povređeni. Jedan čin vašeg života je gotov. Uvedite u njega nove osobe. Neke od njih imaće kratke uloge, neke će se duže zadržati. Neke će biti loše, a neke dobre. Vreme je da načnete novi deo života. NE IDITE NA SPAVANJE BESNI Kako god bilo teško, ne dozvolite sebi da zaspite s mislima koje vas danju progone. Naterajte se da se sećate samo lepih stvari koje su vam se događale, jer će vam se sigurno dogoditi mnogo toga lepog ubuduće. Hranite ego nekadašnjim uspesima i bombardujte podsvest da ne ispliva usred noći i probudi vas ljute, uz lupanje srca. Hrabrite se baš pred spavanje i skrenite misli knjigom, filmom, šetnjom... Ako treba, hodajte dok se ne umorite toliko da vas san brzo savlada. NE KRIVITE NI DRUGE NI SEBE Ništa ne postižete time što se opet i opet vraćate na nečiju krivicu jer tako dopuštate da ona zavlada vama. Umesto toga, probajte da napravite bajpas i umesto da razumete onoga ko vas je uvredio, fokusirajte se da razumete i da ne krivite sebe. Ne dajte da vam bilo ko uđe u glavu i ima nad vama vlast. Kad dođete do trenutka da to osetite, na putu ste oproštaja i oslobađanja.
NE PROPUSTITE
PRIHVATITE ODGOVORNOST Niko nije odgovoran za ono što vam se dešava. Možda ne razumete zašto ste ostavljeni na cedilu, razboleli ste se, postali žrtva, prevarena strana... Razmislite da li ste makar trunku odgovorni za svoje glavobolje, depresije... Jer ako sve svaljujete na drugog, onda morate da čekate da se taj drugi promeni, a to je jalov posao. Ovako, kad je deo odgovornosti u vašim rukama, i oproštaj zavisi samo od vas. NEKA BES ODRADI SVOJE Nije problem reši kako imamo pravo da budemo iznervirani ako ćerka, sin, bivši muž, svekrva, tašta, šef ili bilo ko drugi razgovara s nama na uvredljiv način. Plašite, ispovedite se prijatelju... Završiće se vikanje i vrištanje, preteče reči i uzajamno optuživanje. Oluje ne traju doveka. Recite sebi da je uragan prošao i da je sada vreme za mir. LJUBAZNOST UMESTO PRAVDE Bes će vas uništiti. Svet je takav kakav je. Ljudi s lošim ponašanjem rade samo ono za šta su predodređeni, a vi to shvatite kako izaberete. Ljuti i ozlojeđeni, samo ste jedna osoba više koja širi loša osećanja. Umesto toga, na ružne reči odgovorite ljubazno i mirno - to radite zbog sebe. Cenite sebe i budite radije ljubazni i milostivi umesto da skačete u oči drugome tvrdeći da ste u pravu. IZBEGAVAJTE UVREDE Bes se lepi na bes, bol na bol, a uvreda na uvredu. Loše misli prizivaju loše događaje. Sve će vas snaći ako prosto vrebate priliku koja će da vas povredi. Ali ako imate jaka uverenja, veru u sebe, shvatićete da je to nemoguće. Pa kako možete da dopustite da vas dodirnu reči i postupci glupaka, neosetljivih, arogantnih, budalastih - ako tako o njima mislite?! Razmislite, nisu prazne reči da vas gori od vas ne mogu uvrediti. Zato praštajte, jer takvi zaista i ne znaju šta rade. NAĐITE SIGURNO MESTO Koliko god da ste jaki, morate pronaći mesto, boravište, sobu, stan, dragoceni prostor gde ćete lizati svoje rane, distancirati se od onih koji su vas uvredili. Morate da štitite sebe, svoje najtananije emocije i da postaviti čvrste granice. U tom prostoru sebi morate da budete najvažniji, jer tako lečite dušu. OPROSTITE Potpuno praštanje traje više meseci, pa i godina. Liči na lavirint u obliku spirale, u kojoj ćete se na trenutak osećati sasvim dobro, a onda shvatiti da još uvek tugujete ili se osećate ljuto i besno. Sve je to normalno. Duša se ne leči pravolinijski. Budite strpljivi. Tražite pomoć. Umirite se i molite da bol prođe. I to će se dogoditi.
*Tekst preuzet iz časopisa Lena, nedeljni dodatak dnevnom listu Kurir.
