Jedan način jeste merenje naših sposobnosti, gde upoređujemo koliko su one razvijene u odnosu na druge ljude. Zamislite da radite u pekari i da dnevno uspete da ispečete 50 hlebova. Koliko je to zaista uspešno? Ako vidite da vaš kolega može da ispeče 10 hlebova dnevno, verovatno ćete se osećati jako sposobno. Ako, pak, primetite da vaš kolega ima dnevnu kvotu od 100 hlebova, nećete sebe videti kao preterano umešnog radnika.
Zašto mi ovo uradimo? Ljudi posežu za socijalnim poređenjem kada ne postoje objektivni kriterijumi za njihove sposobnosti (ili stavove) i nesigurni su u pogledu toga kakvi su u nekoj oblasti. Ako ste novi u pekarskom poslu i niste sigurni kolika količina hleba je dobra za proizvodnju, veća je verovatnoća da ćete se porediti sa drugima.
A u odnosu na koga se poredimo? Zanimljivi su nalazi istraživanja koji kažu da ljudi imaju prirodni nagon da se porede sa svakim ko se nalazi oko njih. Dakle, ovaj proces je poprilično automatski i brz. Međutim, nakon tog brzog procesa, dolazi i sledeći u kome zaključujemo koliko je to poređenje prikladno, relevantno, informativno.. Pretpostavimo da ste upisali kurs persijskog jezika i pitate se kakve su vaše sposobnosti i koliko ćete dobro naučiti jezik. S kim biste se uporedili – 1. S koleginicom koja je provela dve godine u Iranu; 2. sa čovekom koji je tu došao samo da se druži i nikad nije prethodno učio persijski ili 3. Sa osobom koja ima slično iskustvo i znanje kao i vi? Verovatno je najinformativniji polaznik kursa broj tri. Ako tom studentu ide dobro na nastavi – verovatno će ići i vama.
Međutim, veoma često smo svedoci toga da se ljudi upoređuju sa onima koji imaju (dosta) izraženije određene sposobnosti. Ovo je pogotovo slučaj kada osoba želi da zna šta je „najbolje od najboljeg“ i kada sanja da ostvari isti taj nivo sposobnosti. Tada ćete se verovatno upoređivati sa koleginicom koja je živela dve godine u Iranu i posmatrati kako ona napreduje u učenju jezika. Ipak, ukoliko želimo da spoznamo sebe same, često je mnogo korisnije upoređivati se s nekim ko je sličan nama.
Druga strana novčića je kada se upoređujemo s onima koji su slabiji od nas u nekoj osobini ili sposobnosti – npr. poređenje sa nezainteresovanim čovekom za jezik i koji je tu čisto radi druženja. Ovo neretko ljudi čine kako bi „nahranili svoj ego“, odnosno to je jedna od samozaštitnih strategija koja jača samopoštovanje. Ako se poredite sa ljudima koji su gori od vas, mislićete bolje o sebi.
(Stil.kurir.rs/Psihologbeograd.org)
Upoređivanje s drugima je pojava koja je tipična za sve ljude. Mi posmatramo sebe posmatranjem drugih ljudi, odnosno stičemo određeni pojam o sebi kroz kontakt s drugim osobama. Postoji više načina na koji nam drugi koriste u definisanju sebe samih, ali samo do odrđenje granice.
