I danas žive njegovi stihovi, pesme i priče o umetniku koji je stvarao baš tako kao što je i živeo - autentično i neponovljivo.
Miroslav Antić, veliki srpski pesnik, umro je 24. juna 1986. godine nakon duže bolesti. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.
Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično - slikao. Mora da je znao da mu se zemaljski život bliži kraju jer se pobrinuo da ga uredi i završi svoje poslove na ovom svetu.
Iste noći kada je umro, u ruke Dude iz komšiluka stiglo je pismo pisano Mikinim urednim rukopisom. Poslednja želja pesnika bila je samo jedna – da ga poštede suvišnih konvencija.
"Kad me budu iznosili, neka pročitaju ‘Besmrtnu pesmu’. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Pirav manga korkoro. Niko ne sme da mi drži govor ", pisalo je.
NE PROPUSTITE
(Stil.kurir.rs/Istorijskizabavnik)
