narodna verovanja

Danas slavimo Svetog Jovana Krstitelja: Svaki domaćin mora da zna ovu tajnu, a evo šta ne smete da uzimate u ruke!

Običaji na svetog Jovana u našem narodu su brojni, a za to su zaslužni čudotvorno rođenje i život Jovanov

Lifestyle 19.01.2021. - 10:32h Autor: Stil
Foto: Profimedia

Pravoslavna crkva i njeni vernici 20. januara proslavljaju jednog od najvećih i najznačajnijih svetaca - Svetog Jovana Krstitelja.

 

Ovog sveca slavi veliki broj ljudi u Srbiji, kao svetitelja poznatog po čistoti, moralu i Božjoj odluci da baš on obavi čin krštenja Isusa Hrista.

 

Na ovaj veliki dan svaki vernik mora da bude svestan jedne velike tajne na koju nas Sveti Jovan sve priziva. To je tajna pokajanja, preobražaja, preumljenja, stavljanja čitavog svog života u "nedra Spasova", da bi nas dalje On vodio, ne dozvoljavajući nam da idemo našim ludim putevima ljudskim.

 

Sveti Jovan je govorio:

 

"Treba da hodimo ka Bogu, da naš put bude bogousmeren, Bogom vođen, uzvodeći nas ka Tvorcu, koji nas smerno, a ne nasilno, priziva: Pokajte se, jer se približilo Carstvonebesko, i ne propustite ogromnu šansu koja vam je data.

Kao prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji, Sveti Jovan smatra se gromoglasnom trubom koja poziva na preobražaj celokupnog ljudskog bića, svojim životom pokazuje da je ovaj svet ništa, da mnoge maske koje sakrivaju našu Nebesku otadžbinu padaju pred istinskim životom i pred dolaskom istinitog lika čovečjeg u licu Isusa Hrista."

 

U tom istinskom liku svi se mi ogledamo i pronalazimo svoje mane i slabosti, mesta koja treba da popravimo da bismo se saobrazili liku koji nije za ovaj svet već za neprolazne vekove.

 

Episkop Sergije: Evo zašto nas je stigla nevolja zvana korona virus! Ako sad ništa ne naučimo, uzalud smo stradali!

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Jovan Krstitelj
foto: Wikipedia

Dostigavši onaj lik, kakvim nas Bog hoće, kakvim Bog želi da izgledamo, Sveti Jovan ima slobodu i smelost da poziva na pokajanje, preumljenje i potpuni preobražaj ljudskog bića.

 

Sveti Jovan je pokazao kakav čovek treba da bude, gde treba da budu njegova htenja i kakav treba da bude njegov odnos prema Bogu i bližnjem. Sveti Jovan zato kaže: Ti treba da rasteš a ja da se umanjujem - ja sam o Tebi propovedao, a sada kada si došao, ja se sklanjam u stranu kao onaj prijatelj ženikov, koji stoji na svadbi i raduje se glasu ženikovu, puštajući ipak da on bude u središtu događaja.

 

Rečima da nije dostojan da odreši obuću Hristovu, Sveti Jovan nam ustvari pokazuje kako mi treba da se odnosimo prema Bogu. Zato što nismo zaživeli pokajanjem, mi mislimo da Hristos treba da služi nama, a ne mi Njemu. Nije reč samo o ispunjavanju naših molbi i želja, već mi vrlo često zaboravljamo da Bogu služimo samo ako ponesemo Krst koji je On poneo na Golgotu.

 

Narodni običaji i verovanja

 

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

 

Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

 

Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.

 

Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.

 

Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego smrtnikom.


Na svetog Jovana vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.

 

Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom.


U ponoć između Bogojavljenja i Jovanjdana odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.

 

Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje. Ni jabuka, niti sok. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.

 

Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, koja je na trećem mestu po broju svečara koji slave, a katolici obično slave imendan.


Kako srpski domaćin dvori slavu

 

Kada je već reč o slavama, red je da se podsetimo i na jedan lep srpski običaj - domaćinovo dvorenje slave. Domaćin, na dan slave, obučen u svečano odelo, gologlav, vedar i raspoložen, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Ne seda iz poštovanja prema svetitelju kog toga dana slavi, i koji je glavni gost u njegovoj kući, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.

 

Ukoliko je domaćin u starijim godinama, i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju. Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju.

 

Sveti oci o grehu osuđivanja: Iz samoljublja i umišljenosti u nama stvara se još jedno zlo!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs