Jubilej: Čitav vek profesije budućnosti!

Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu prošlog vikenda obeležio je izuzetno značajan jubilej - 100 godina postojanja i rada. Ova visokoobrazovna i naučnoistraživačka institucija tu tradiciju dugu čitav vek deli sa bratskim Poljoprivrednim fakultetom.

Dekan Šumarskog fakulteta redovni profesor dr Ratko Ristć kaže za Kurir da je još davne 1920. godine održano prvo predavanje iz oblasti šumarstva na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Zemunu.

- U postojeću zgradu uselili smo se 1954. godine, kada započinje samostalno delovanje Šumarskog fakulteta u obrazovnom, istraživačkom i privrednom prostoru Republike Srbije i regiona - navodi naš sagovornik i dodaje da na samom fakultetu postoje četiri obrazovna segmenta: odsek za šumarstvo, odsek za tehnologiju drveta, odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu i odsek za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa. Do sada je na fakultetu diplomiralo više od 10.000 studenata, izrađeno je i odbranjeno 435 magistarskih radova, 658 master radova i 346 doktorskih disertacija.

Novo vreme, novi profili

Aktuelni društveni, ekonomski i ekološki uslovi u Srbiji i regionu utiču na oblikovanje novog stručnog identiteta i proizvode potrebu za inženjerima sa vrhunskim teorijskim, interdisciplinarnim znanjima i praktičnim kompetencijama iz oblasti šumarstva, zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa i ublažavanja efekata klimatskih promena, koji će biti kreativni, inovativno usmereni i spremni da odgovore na nove civilizacijske, ekološke i tehnološke izazove.

- Važan deo obrazovno-istraživačkog procesa posvećen je industrijskim aktivnostima u domenu proizvodnje nameštaja i prerade drveta, što je nezamislivo bez poznavanja sofistikovanih, inovativnih tehnoloških procesa zasnovanih na informacionim tehnologijama. Ove delatnosti predstavljaju važan segment industrijske proizvodnje u Srbiji, sa jasnom perspektivom daljeg napretka u oblastima digitalizacije proizvodnih postrojenja i produkcije vrhunski dizajniranih i izrađenih komada nameštaja i drugih proizvoda od drveta - navodi dr Ristić.

On ističe da je jedan od prioriteta nastavak rada na reformi nastavnog procesa, na svim nivoima studija (osnovne, master i doktorske), koji treba da budu vidljivi u većoj prolaznosti studenata i smanjenju dužine studiranja, uz širi opseg usvojenih znanja i veština, potrebnih za stručne aktivnosti ili uključivanje u naučnoistraživačku delatnost.

- Jedan od prioritetnih zadataka jeste dalje kadrovsko jačanje, primarno angažmanom mlađih saradnika, uspostavljanjem kvalitetne naučnoistraživačke infrastrukture i saradnjom sa prestižnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Pored toga, veoma je važno pojačati stepen „vidljivosti“ i privlačnosti Šumarskog fakulteta, i za studente iz Srbije, ali i inostranstva. Posvećenost procesu konstantne obuke kadrova putem koncepta tzv. celoživotnog učenja kompatibilno je sa potrebom stalnog praćenja promena u primenjenim tehnologijama, proizvodnim procesima i prilagođavanju u izmenjenim ekološkim i socijalnim uslovima. Akcenat je na praktičnim kompetencijama, koje naši studenti stiču vežbama u savremeno opremljenim laboratorijama, ali i stručnom praksom u različitim privrednim subjektima - ističe naš sagovornik.

Studenti za ponos

On s ponosom ističe da su studenti, čak i tokom ove pandemijske 2020. godine, izveli nekoliko akcija pošumljavanja, uz primenu svih preventivnih bezbednosnih mera. Takođe, studenti Šumarskog fakulteta se trude da štite one prirodne vrednosti koje su od egzistencijalnog značaja za sve građane Srbije i očuvanje zdrave životne sredine.

- Hvala im na beskompromisnom aktivizmu, nesputanom mladalačkom entuzijazmu, skromnosti i plemenitosti, koji i nama, njihovim nastavnicima, uverljivije nego bilo šta drugo, svedoče o lepoti i smislenosti našeg poziva - kaže dekan.

On podseća i na reči velikog Josifa Pančića iz sredine 19. veka: „... Iz njih vadimo većinu građe za naše domove, pokućanstvo, alate i naprave. Druga je korist što nam čiste vazduh. Kome nije poznato ono prijatno čuvstvo koje nas obuzima kad na žarkom danu u šumu stupimo, grudi nam se šire, glava se bistri, niz umorno telo struji neka nova snaga i po odmoru od kratkog časa povraćamo se opet u stanje da možemo svoj put ili svoju radnju produžiti. Šume zadržavaju silu vetrova, čuvaju od poplava, umeravaju žegu i ciču, od njih zavisi raspoređivanje vlage na zemlji. U gustom hladu šuma skuplja se voda u izvore, potoke i rečice. U šumama se začeše prve misli o oslobođenju srpstva, iz šume granu današnjem srpstvu sunce slobode. Pak, da ni u šta ne brojim sve druge, pređe spomenute koristi od šume, ona bi jedina svakome Srbinu morala da ulije u srce čuvstvo najveće zahvalnosti, što su mu stari šume sačuvali i time ga u stanje postavili, da se spase od propasti, koja se činjaše, pre malo više od pola veka, neizbežljiva. Ova uspomena valjalo bi da nas i na to podseti, da smo i mi dužni da svojim potomcima šume sačuvamo....“

- Nažalost, živimo u vremenu u kome se često degradiraju vredni prirodni sistemi zarad ostvarivanja koristi pojedinaca ili interesnih grupa, uz grubo zanemarivanje javnog interesa, odnosno onoga što je od značaja za većinu stanovnika Srbije. Šumarski fakultet se u punom stručnom i naučnom kapacitetu bori za odgovoran odnos prema prirodnim resursima, sa stavom da zadovoljenje potreba sadašnje generacije podrazumeva uvažavanje potreba budućih generacija, odnosno, naših potomaka - navodi Ristić.

NASTAVNE BAZE ZA PRAKTIČNU NASTAVU

Goč: Regionalni trening centar u oblasti šumarstva

Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu upravlja trima značajnim prostornim celinama: nastavnom bazom „Goč“, koja se prostire na 3.731 hektar, nastavnom bazom „Majdanpečka domena“ na 2.078 hektara i Arboretumom na okućnici fakulteta, površine 6,7 hektara.

- Osnovna namena nastavnih baza ogleda se u realizaciji terenske/praktične nastave i naučnoistraživačkih aktivnosti. Nastavna baza „Goč“, zbog svojih prirodnih potencijala, izgrađene infrastrukture i stručnog osoblja, ima sve uslove da postane nacionalni i regionalni trening centar u oblasti šumarstva. Fakultet upravlja trima zaštićenim prirodnim područjima, kao ovlašćeni staralac: specijalnim rezervatom prirode „Goč Gvozdac“, strogim rezervatom prirode „Felješana“ i spomenikom prirode „Arboretum Šumarskog fakulteta“. S ponosom ističemo aktivnost koju na volonterskoj osnovi sprovodimo sa decom sa posebnim potrebama, hortikulturnom terapijom u okviru Arboretuma - navodi dekan Ratko Ristić.

POSVEĆENI I RAZVOJU OBRAZOVNOG SISTEMA U SRBIJI

Kompanija dm: Podrška mladima kroz program dualnog obrazovanja

Zahvaljujući dualnom obrazovanju, đaci vrlo efikasno prelaze iz obrazovnog sistema u svet rada

Kompanija dm drogerie markt, koja je jedan od partnera na projektu „Zasadi drvo“, posvećena je, između ostalog, razvoju obrazovnog sistema u Srbiji.

Drogerijski lanac od 2017. godine razvija Program dualnog obrazovanja u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Privrednom komorom Srbije, Trgovinskim odeljenjem Ambasade Austrije i trgovačkim školama širom zemlje. Učenje kroz rad podrazumeva da učenici koji se inače školuju za profil trgovca ili tehničara za logistiku i špediciju, uporedo sa učenjem u školi, kroz rad u kompaniji dm primenjuju naučeno u praksi, stiču profesionalna znanja i veštine koje će im pomoći u daljem radu, ali i mogućnost da se po završetku školovanja zaposle u kompaniji dm. Na ovaj način đaci vrlo efikasno prelaze iz obrazovnog sistema u svet rada.

- Kroz Program dualnog obrazovanja zaposlili smo čak 10 učenika, na šta smo veoma ponosni, dok u školskoj 20/21. nastavljamo sa 20 učenika različitih razreda. Kao poslodavac koji je među prvima podržao ovaj inovativni koncept školovanja, napravili smo program za realizaciju praktične nastave, koji je uzet kao primer za razvoj dualnog obrazovanja i u drugim kompanijama. Ovakva forma školovanja predstavlja važan doprinos profesionalnom razvoju mladih i omogućava im uspešan početak karijere, zbog čega ćemo nastaviti da budemo njihov oslonac na tom putu, ali i podrška drugim kompanijama koje žele da se uključe u Program - poručila je Jelisaveta Obradović, menadžer razvoja ljudskih resursa u kompaniji dm Srbija, sa jednim ciljem - da unapredimo stručnu praksu, obezbedimo brže zapošljavanje mladih i omogućimo aktivno učešće privrede u obrazovanju.