ZASADI DRVO! ODRŽIVOST: Zeleni gradovi budućnosti

Iako danas više od polovine svetske populacije živi u urbanim sredinama, na zelenilo se i dalje gleda kao na luksuz, a ne na dugoročnu investiciju koja donosi zdravstvenu korist i čini gradove otpornijim na klimatske promene.

Veći grad - veća potrošnja energije

U gradovima je sve manje zelenih površina, a na preostalim svake godine niču novi stambeni i poslovni objekti. Logično, što je grad veći, to njegovi stanovnici imaju veću potrebu za energijom. Prema procenama, stanovnici gradova troše oko 2/3 svetske energije i stvaraju više od 70% globalnih emisija gasova staklene bašte.

Prema nekim istraživanjima, oko 70% gradova na svetu već oseća efekte klimatskih promena, a skoro svi su u opasnosti. Najefikasniji i najjeftiniji način da se pozitivno utiče na klimatske promene, kao i da se poboljša dobrobit ljudi koji žive u gradovima jeste sadnja drveća, i samim tim, povećanje zelenih površina.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je preporučeni minimum zelenila devet kvadratnih metara po stanovniku. To znači da bi svaki od oko 7,5 milijardi stanovnika naše planete trebalo da zasadi bar 160 stabala u svom životu. Tek onda bismo mogli da kažemo da je Zemlja zelena planeta.

Važni su vizija i istrajnost

Nebojša Vraneš, iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, kaže za Kurir da je „održivi grad, urbana održivost ili zeleni-grad (takođe „eko-grad“) dizajniran s obzirom na socijalni, ekonomski i ekološki uticaj, i obično se naziva trostruka dna linija“.

- Da pojednostavimo, zeleni gradovi su oni koji teže smanjenju uticaja na životnu sredinu smanjenjem otpada, emisija, širenjem reciklaže, povećanjem gustine stanovanja dok se šire parkovi, ozelenjuju krovovi i dvorišta, i podstiču razvoj održivih lokalnih preduzeća. Da bi se sve to postiglo, gradovi moraju imati prečišćavanje otpadnih voda, merenje zagađenja vazduha po međunarodnim standardima i razdvajanje otpada na mestu nastajanja, u samim kućama i stanovima. Izazov stvaranja zelenog grada je ogroman. Ali se često složeni društveni i politički procesi koji su uključeni u stvaranje zelenog grada svode na tehno-menadžerske napore. Zeleni grad ne može da se napravi u društvu gde je sve maksimalno politizovano. Kompletan projekat i vizija moraju da se grade na temeljima dobrog domaćina i još boljeg komšije. Ekonomski i ekološki problemi su uzajamno povezani, ali bez opravdanja. Na primeru grejanja možemo to zaključiti: ukoliko su mala primanja, nije opravdano grejati se na otpadna ulja, gume i plastiku, ali, sa druge strane, te ljude ne možete kažnjavati, jer u većini slučajeva nisu oni krivi za nedostatak sredstava - pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da kovid kriza treba svima da otvori oči i da se tranziciji ka zelenom i cirkularnom načinu života moramo prilagoditi.

- Neizbežna su velika ulaganja u rešavanje početnih problema - upravljanje otpadom i kvalitet vazduha. Međutim, što pre krenemo u te investicije, manje će koštati i biće manje problema. Rešenja postoje za sve probleme i tehnologije, bitno je odlučiti se za jednu i krenuti, minimum 10 godina, uporno i istrajno.

Vraneš kaže da je svaki grad prvenstveno politički entitet, a ne samo „fizički kontejner“ kom je potrebno poboljšano upravljanje.

Primer Kuritibe - zlatni standard

- Dodatno, javno-građanska rasprava treba da proceni savremene političke, socijalne, ekonomske, gradske i kulturne prakse, koje mogu ležati iza neodrživih urbanih obrazaca ili pak biti povoljnije za politike koje ne štete životnoj sredini. Možda je najbolje i najjednostavnije objašnjenje na primeru grada Kuritibe u Brazilu. Nakon lošeg uređenja glavnog grada Brazilija od strane gradonačelnika tokom dve decenije, Žaime Lerner će - prvo kao planer, a zatim kao gradonačelnik - razviti radikalno drugačiju viziju Kuritibe. Promenjena je koncepcija grada. Danas, dok se na Braziliju gleda kao na grad „belih slonova“, Kuritiba je postala zlatni standard u održivom urbanističkom planiranju i to je model za mnoge gradove na svetu. Ovaj primer nam pokazuje da je moguće napraviti od svakog grada održivi zeleni grad konkretnom vizijom i uz saglasnost stanovnika tokom dvadesetak godina. Ali to nije 20 godina samo gradnje infrastrukture i zgrada, nego i izgradnja ljudi i stanovnika tog „odabranog“ grada - podvlači Vraneš.

BUDI ČUVAR PRIRODE!

Zatvori vodu dok pereš zube ili sapunjaš ruke

Postani već danas čuvar prirode i razmisli šta možeš da promeniš u svojim navikama. Veliki problem na planeti je i neravnomerna potrošnja vode. Zato, umesto da pustiš da voda teče sve vreme, potrudi se da ti pređe u naviku da zatvaraš slavinu dok pereš zube ili sapunjaš ruke. Imaj na umu da samo odgovorno ponašanje čuva životnu sredinu. Prati nas, jer svake nedelje imamo novi zadatak.

OVO SU PRAVI ČUVARI PRIRODE!

Biramo 10 Zasadi drvo ambasadora!

Priroda se čuva znanjem, zato je potrebno da se konstantno edukujemo. Kako da budemo čuvari planete i njene prirode? Tako što je nećemo pokoravati, već prigrliti

Naši volonteri, koji su podstaknuti željom za promenom i opštim dobrom zajedno sa prijateljima ili porodicom sadili na mnogim lokacijama sa nama, dokazali su da su čuvari prirode. Zahvaljujući njima projekat „Zasadi drvo“ je porastao i svakoga dana ima sve veću podršku.

Sada je vreme da postaneš više od čuvara prirode - da postaneš naš ambasador.

Ko su Zasadi drvo ambasadori?

Oni su najglasniji prijatelji i predstavnici projekta „Zasadi drvo“ koji će biti proglašeni 18. marta i dobiti vredne nagrade od našeg partnera dm drogerie markt. Biti ambasador znači biti zagovornik očuvanja prirode i okoline, ali i promoter i glasnogovornik ovih ideja, kako bi se što više ljudi uključilo u akciju.

Deset ambasadora biramo na tri načina:

1. Prati svake nedelje na našim društvenim mrežama zadatke za čuvare prirode. Uradi ih, fotografiši se ili snimi dok izvršavaš zadatak i na svom FB ili Instagram profilu postavi fotografiju/video uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

2. Prati lokacije za sadnje po gradovima, fotografiši/snimi se prilikom sadnje. Okači post na svoj FB ili Instagram profil, pozovi i taguj prijatelje da se uključe u akciju, uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

3. Napiši inspirativnu priču o zaštiti životne sredine uz fotografiju po slobodnom izboru. Okači priču i fotografiju na svoj FB ili Instagram profil uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

Najkreativnije i najinspirativnije objave ući će u izbor za 10 „Zasadi drvo“ ambasadora.

Svakog ambasadora ćemo promovisati putem svih kanala „Zasadi drvo“ - na društvenim mrežama, u njuzleteru, ali i u štampanom i veb izdanju Kurira. Uključi se, budi ambasador i pozovi druge da učestvuju!

Zajedno možemo mnogo više.

Zaposleni u kompaniji dm šalju snažnu ekološku poruku

Naša je vrednost onolika koliko ostavimo iza sebe

Jedan od glavnih partnera i pokretača projekta „Zasadi drvo“, kompanija dm drogerie markt, nastavlja da daje svoj doprinos akcijama pošumljavanja, inspirišući naše društvo na pozitivnu promenu, odgovorno ponašanje i lična i kolektivna zalaganja.

U okviru drugog talasa projekta, koji traje do marta ove godine, pošumljavanje se odvija na više od 100 lokacija širom Srbije. Uz poštovanje svih epidemioloških mera i uz želju da našu zemlju učine lepšim i kvalitetnijim mestom za život, zaposleni dm-a, zajedno sa stručnjacima iz JP „Srbijašume“, JP „Vojvodinašume“ i drugim volonterima učestvovali su ovog februara u sadnjama na teritoriji Pančeva, Ostružnice, kao i gradskom ozelenjavanju Kikinde, u okviru kojeg je zasađeno preko 80 sadnica.

Iz dm-a poručuju da je ključ uspeha projekta u entuzijazmu volontera, od kojih su mnogi zaposleni u samoj kompaniji.

- Kada je ova akcija u pitanju, ono što nas posebno raduje jesu duh i optimizam naših kolega - izjavila je Svetlana Jovanović Mitić, menadžer marketinga u kompaniji dm, i dodala:

- Način na koji pristupaju svakoj sadnji, pažnja s kojom zasade svako drvo i utisci koje ponesu sa sobom nikoga u našoj kompaniji ne ostavljaju ravnodušnim. Brigom o svojoj okolini i razvojem svesti da kao članovi ovog društva vredimo onoliko koliko ostavimo iza sebe, mi u dm-u osnažujemo naše zajedništvo.