Da bi od sadnica koje danas posadimo nikla zdrava i kvalitetna šuma, nije dovoljno samo da iskopamo rupu i u nju položimo sadnicu.
Da bi i naši unuci i praunuci uživali u hladovini i senci drveta koje smo posadili, potrebno je da prilikom sadnje poštujemo zakone prirode, ali i pravila struke. Šta to tačno znači, pitali smo eksperte - izvršnog direktora za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP „Vojvodinašume“ Marka Marinkovića i Borisa Ivanovića, master inženjera šumarstva iz JP „Srbijašume“.
Marinković naglašava da svaka vrsta drveća ima određene zahteve za uslove sredine u kojima će rasti.
- Pritom, na prvom mestu mislim na prisustvo hranljivih materija i dostupne vode u zemljištu, zadržavanje poplavne vode, kao i temperaturu vazduha. Poznato je da postoje velike razlike kada je reč o potrebi određene vrste drveća za vodom, strukturom i sastavom tla, a nisu ni sve vrste podjednako tolerantne kada se nađu van svoga optimuma. Najveću potrebu za vodom imaju vrba i topola. Planiranje i izbor vrste drveća kojom ćemo gazdovati na određenom lokalitetu je vrlo važan posao. Pravilnim izborom vrste i tipa sadnog materijala smanjujemo rizik od sušenja.
Uspeh sadnje zavisi od vremenskih uslova
On ističe da, ukoliko se oglušimo o prirodu i njene zakone, stručno gledano, rizikujemo da nam sadnja ne uspe, pa da naredne godine moramo ponovo da pošumljavanje, što iziskuje nova materijalna ulaganja.
- Ukoliko nam sadnja i uspe, novoosnovani zasadi imaju otežan i usporen razvoj, tako da proizvodni ciklus traje duže nego što je to uobičajeno. Važno je istaći da zemljište kao neobnovljiv resurs upravo zahvaljujući vegetaciji ne podleže procesima destrukcije. Biljni svet svojim korenom stabilizuje tlo i sprečava njegovu eroziju i isušivanje - navodi naš sagovornik.
Upitan šta konkretno kaže struka - kakvi vremenski uslovi su najpogodniji za sadnju i šta će nam garantovati da ta sadnica izraste u kvalitetno stablo, Marinković ističe da se sadnja može vršiti u jesen i proleće.
- Jesenja sadnja započinje početkom oktobra i traje do vremena kada zemlja počine da smrzava. Ova sadnja više odgovara listopadnim vrstama drveća, dok četinarima više odgovara prolećna sadnja. Period prolećne sadnje počinje s topljenjem snega i smrznutog zemljišta i mora se završiti u vreme pre kretanja vegetacije, tj. do momenta otvaranja pupoljaka. Uspeh sadnje je uslovljen atmosferskim prilikama. Za dobre rezultate sadnje potrebno nam je vreme bez vetra, oblačno i kišna sezona - navodi Marinković.
On ističe da još uvek možemo saditi sve vrste sadnog materijala.
- Osnovni uslov je da ispoštujemo pravila, a to je da pripremimo teren, obezbedimo odgovarajući i zdrav sadni materijal, kao i da obratimo pažnju na kvalitet sadnje - pojašnjava naš sagovornik.
JP „Srbijašume“ sadi na 800 lokacija širom Srbije
Boris Ivanović, master inženjer šumarstva u JP „Srbijašume“, ističe da svake godine to javno preduzeće obavlja sadnju na gotovo 800 lokacija širom Srbije, na površini od preko 2.500 hektara, gde sade između 3.000.000-4.000.000 sadnica.
- To su sadnje na velikim površinama u cilju veštačkog obnavljanja ili podizanja novih šuma, tako da se svaki rizik mora svesti na minimum i nema mesta improvizacijama, kako u procesu planiranja sadnje, tako i u procesu njene realizacije. Sadnju je najbolje realizovati u periodu mirovanja vegetacije, dakle u rano proleće i kasnu jesen. To podrazumeva period od sredine ili kraja oktobra pa sve do kraja marta, eventualno prve polovine aprila, dok se na nadmorskim visinama preko 1.000 metara sadnja može produžiti i do početka maja. Najbolje je saditi kada je vreme suvo, bez jakog vetra, bez mraza i ekstremno niskih temperatura, i da je zemlja prethodno dovoljno natopljena padavinama. Idealno je da bude dovoljno sunčano, ali ne pretoplo vreme. Sve navedeno omogućava adekvatnu pripremu terena i obradu zemljišta, iskop sadnih jama, očuvanje sadnog materijala, efikasnu sadnju i nakon toga dobar prijem presađenih sadnica iz rasadnika na planiranu površinu - navodi Ivanović.
Priroda se budi
On ističe da možemo da budemo sigurni da li je ovo period mirovanja vegetacije ili aktivne vegetacije prema ponašanju i pojavama koje se mogu konstatovati kod biljaka.
- Drvenaste vrste na nižim nadmorskim visinama, u urbanim zonama već polako puštaju listove. Pojavljuju se prvi vesnici proleća visibabe, cvetaju magnolije, divlje voćkarice... Seme lišćarskih vrsta drveća posejano u jesen prethodne godine polako počinje da klija. To su sve pokazatelji da se priroda budi iz zimskog sna. Temperature su u proseku znatno više, jutarnjih mrazeva skoro i da nema, i priroda kao savršeni mehanizam jako dobro prepoznaje trenutak kada je optimalno vreme za otpočinjanje snabdevanja biljaka vodom i hranljivim materijama, što se naziva početkom vegetacionog perioda - kaže naš sagovornik.
Ivanović naglašava da su na većim nadmorskim visinama, preko 500 metara, sada najintenzivniji radovi na sadnji odgovarajućeg šumskog sadnog materijala.
- On je na vreme izvađen iz rasadnika, klasiran i prenet na površinu za sadnju, a onda na istoj na adekvatan način utrapljen, čime je sprečeno njegovo isušivanje, izmrzavanje i propadanje. Dok se na nižim nadmorskim visinama, ispod 500 metara, samo na još nekim lokacijama, severne ili severoistočne ekspozicije može saditi, uz prethodno poštovanje svih navedenih napomena. Imajući u vidu dugoročnu vremensku prognozu, preporuka je da sadnju obavite u narednih petnaestak dana. Izuzetak su sadnje na nadmorskim visinama preko 800 ili 1.000 metara, jer se ona može produžiti i do kraja aprila - precizira Ivanović.
KADA JE VREME ZA OVE TRI VAŽNE FAZE
Seme - setva - sadnja
SEME se sakuplja ili bere po sazrevanju, odnosno osipanju, najčešće je to u periodu od kraja septembra jedne godine, pa za neke vrste i do februara naredne godine.
SETVA semena se vrši u doba mirovanja vegetacije, to jest u kasnu jesen ili rano proleće.
SADNJA U zavisnosti od vrste i tipa šumskog sadnog materijala, sadnice su spremne za sadnju nakon prve, druge, treće ili, ako je u pitanju školovan sadni materijal, i nakon četvrte i pete godine proizvodnog procesa.
U JP „VOJVODINAŠUME“ SEZONA POŠUMLJAVANJA JOŠ TRAJE
Marinković: Sadimo topolu i jasen
Vegetacija podrazumeva period od početka otvaranja cvetnih i lisnih pupoljaka, odnosno od početka cvetanja i listanja do početka opadanja lišća. Na osnovu nekih izvora, početak vegetacije se javlja i pre nego što se konstatuje vizuelno. Taj period nastaje početkom rasta korenovog sistema, što je oko mesec dana pre početka listanja. U JP „Vojvodinašume“ sezona pošumljavanja je još uvek u toku. Ovih dana uglavnom sadimo topolu. Na nekim lokacijama gde planiranimo pošumljavanje sadnicama jasena još uvek nismo imali aktivnosti jer je teren tokom protekla tri meseca bio pod vodom, pa je zemljište veoma vlažno - kaže Marko Marinković.
