ispovest žene

Ispovest žene: Umorna sam od toga da uvek moram biti jaka!

I jake žene se umore od svoje jačine

Lifestyle 06.12.2020. - 13:22h Autor: Stil/Atma.hr
Foto: Shutterstock

Ja sam iscrpljena od toga što moram biti jaka, da sve držim pod kontrolom i od toga da svima moram biti sve.

 

Nikada posebno nisam želela biti ovakva žena, ali  izgleda da sam kroz teške izbore i slatke idealizacije, ne želeći nikoga da povredim, postala istrošena i izgubljena, pitajući se hoće li jednog dana neko biti tu za mene, kao što sam ja bila za druge.


Možda sam i pogrešila, jer najveća ironija jeste u tome što me drugi gledaju kao jaku ženu. Oni me smatraju kompetentnom i sposobnom, ali ja se nikada ne bih etiketirala tako jer dok su me oni gledali kao sigurnu i stabilnu – iznutra sam se gušila.

 

Pokušala sam, zaista jesam. Svako jutro, uprkos iscrpljenosti, još uvek pokušavam.

 

Čak i kad mi ramena padnu, a oči zamagle od suza, udahnem i kažem sebi kako će sve biti u redu – bez obzira osećam li to ili ne.


Pretpostavljam da sam pokušavala biti jaka pre nego što sam shvatila kako zovu žene poput mene: jake, nezavisne,samostalne žene. Zvuči lepo, zar ne?

 

I pretpostavljam da nam je rečeno da je to ono što treba da budemo, stoga nije iznenađenje ako imamo te osobine.

 

38 životnih lekcija koje morate savladati do 38. rođendana: Na ovom svetu, samo je jedna stvar najvažnija!

foto: Shutterstock

Ali, koji je problem sa previše pojednostavljenom definicijom žene? Svet nam zapravo veruje.

 

Nisam upoznala nijednu koja ne želi pomoć. Nisam upoznala ni jednu koja ne čezne za nekim na koga može da se osloni, znajući da ona ne mora biti ništa drugo osim onoga što jeste.

 

Istina je da možemo tvrditi da nam ne treba muškarac, ali stvarnost je da ne bismo to govorile da  ne pokušavamo da se uveritmo u tu činjenicu.

 

Pouka koju treba da naučimo jeste da nije sramota što nam je potreban neko. Nema ničeg pogrešnog u tome kada kažemo:

 

“Ne mogu sve sama.”

 

Nije pogrešno razmišljati da su dva jaka srca bolja od jednog.

 

Tako sam umorna. Umorna sam od življenja ovog ideala. Više od toga – jednostavno sam umorna od toga što sam jaka.

 

Čeznem da neko brine o meni, ne finansijski, tako nešto me nikada nije brinulo, ali želim snažnu ruku oko mojih ramena, nekoga ko me može držati u zagrljaju, bez obzira na oluju kroz koju sam tog dana prošla.

 

Dosta mi je pretvaranja. Ne želim da se više pretvaram da sam tako snažna.

foto: Shutterstock

Gotovo je s mojom ulogom jake žene, kad češće to nisam nego što jesam, osećam se kao da to nisam ja – igram zagonetku feminizma.

 

Ne smemo zanemariti ko smo i šta zaslužujemo kao žene, ali treba nešto reći i o prihvatanju toga ko smo i šta osećamo.

 

Od ovih reči sam toliko dugo bežala, jer im se činilo da imaju negativnu konotaciju.

 

I tako sam vrtela svoju bedu uspešno pretvarajući se da sam jaka. Svi su mi verovali.  Rana mi je otvorena u srcu s razornim saznanjima da sam mogla tako dugo varati.

 

Odustajem. Ne zato što sam pogrešila, nego zato što sam naučila. U ovom trenutku sam završila sa pokušajima.

 

Neću više biti ova nepogrešiva ženu koja izgleda kao da može sve učiniti, bilo to na radnom mestu, s porodicom ili prijateljima, čak i kad je u pitanju moja uloga majke – ne mogu više to da radim.

 

Ne mogu da glumim kako mogu sve da učinim sa osmehom na licu. Ne mogu da se glumim da mi je potreban neko ko će mi pomoći. To je sve što želim.

 

U životu nije poenta lagati i glumiti nešto što nismo dok to i ne postanemo, nego u tome da budemo ono što želimo, a onda i da budemo spremni za to i "krvariti".

 

Radi se o osećanju, a ne o razmišljanju – i to je jednostavno predavanje strastima u našim srcima i mekoći ramena koja nam deluju poput utočišta, kad se naslonimo na njih.

 

Koja je poenta  bilo čega, ako nismo potrebni jedni drugima?

 

Možda, dok sve više vremena prolazi, postajem imuna na to da sam neko koga drugi samo žele videti ili je zapravo stvarnost da nikad nisam bila dobra u tome. Ali, čini se da sam u ovom trenutku iscrpljena od pretvaranja da sam jaka.

 

Nije da sam slaba, ali ponekad je i onima najsnažnijima potreban neko, više nego što bi drugima bio potreban.

 

Vidim gde sam sada.

 

Zar nam ne treba neko ko je mrvicu jači od nas? Neko ko može nas može poljubiti gde nas boli ili zagrliti kao kao da ništa drugo nije važno.

 

Neko ko će nas podsetiti da zapravo ne moramo biti toliko jaki- sve vreme. 

 

Poučna priča dva brata o dobročinstvu: Čudo se objasni, a oni padoše jedan drugome u zagrljaj!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...