Vest o smrti mitropolita Amfilohija juče je rastužila celu Srbiju.
Pored reči tuge i saučešća, osvanuli su i divni stihovi Matije Bećkovića koji opisuju svu skromnost, dobrotu i posvećenost Hristu preminulog mitropolita...
"Onaj bistri dečak iz Donje Morače, što je prodavao zukve petrovače, da se domogne knjige i obuće, i u pustinju pobegne od kuće. I u vreme jagme za značke i prnje, svoje golo telo obuče u trnje i kupi čivija po najskupljoj ceni, da Hrista na krstu bar malo odmeni.
Ali, čim se krsnim znakom znamenov’o, nema toga ko ga nije kamenov’o; i to kamenje posta mu imanje, svaki kamen njemu, jedan Hristu manje. I sad, one ruke, od zukava grube, gologlavi starci prilaze da ljube.
I na okrst Hristove cele vasione, sem izvan neba crne zemlje one, nigde ne dođe da zvona ne zvone!"
