Svaki put kada bi se osvrnuo oko sebe, video je samo bol i patnju. Osećao se napušteno, beznadežno, nemoćno... Jednog dana video je devojčicu obučenu u staru, prljavu haljinicu. Nije imala cipele, a njena koža na nogama bila je prekrivena prljavštinom i krvarila je na pojedinim mestima. Dete je izgledalo poput nesrećne lutke, nespretno odbačene pored puta. Njene smeđe, krupne oči bile su dublje od okeana, samo jednim pogledom su doprle do duše ovog čoveka. Srce mu se pocepalo i on je uzviknuo: "Bože, kako si mogao ovo da dozvoliš? Zar zaista ne možeš ništa da učiniš za ovu divnu devojčicu?" I onda je čuo božji glas, duboko u svojoj podsvesti: "Učinio sam! Stvorio sam tebe!"
Bog računa na to da pomažemo jedni drugima!
Dakle, ako imate više nego što vam treba - podelite! Budi malo svetlo na nečiji najcrnji čas! Budi svetionik! Ljubaznost je zarazna, zato ne čekaj sutra - počni već sad! Budi dobrota koju želiš da vidiš u drugim ljudima. To će vas učiniti srećnijima, verujte nam!
(Stil.kurir.rs)
