2015. godine Veliku Britaniju potresla je strašna nesreća Viktorije Silije, majke dvoje male dece koja je jedva preživela padobranski skok, zbog neispravnog glavnog i rezervnog padobrana.
Ožalošćeni muž Emil Silije dobio je sve simpatije i sažaljenje javnosti, dok se Viktorija nije probudila u bolnici i svima otkrila svoju strašnu životnu priču. Kako je sve to bilo, u detalje je otkrila u svojoj knjizi, čije detalje objavljuje Dejli mejl.
"Bio je 5. april 2015. godine. Sela sam u mali avion i pomislila: Bože, ja ne želim ovo da uradim. Misli su mi lutale do moje dve bebe koje su me čekale kod kuće - ćerka Ejpril koja je imala nepune tri godine, i sin Ben koji je tada bio star samo pet nedelja. Nije trebalo da budem ovde, trebalo je da sam sa njima.
Skok padobranom bio je ideja mog muža Emila. Nešto što možemo da radimo zajedno, i to je zapravo jedini razlog zašto sam pristala. Ali, on na kraju nije ni pošao, sa izgovorom da nije našao bebisiterku.
Ja sam iza sebe već imala hiljade skokova padobranom i nisam znala zašto me je uhvatio ovakav osećaj. Nervi su mi igrali, bilo mi je muka, suze su mi navirale na oči.
Rekla sam sebi: Šta ti je? Odbacila sam ružne misli i kada je avion dostigao potrebnu visinu, otvorila sam vrata. Padobranac ispred mene skočio je i nestao u oblacima. Pomislila sam: Samo završi sa tim. Onda možeš kući.
Skočila sam. Hladan vazduh udario mi je u lice i odmah sam se smirila. Znala sam šta radim i pustila sam da me osećaj olakšanja obuzme. Pokretom desne ruke oslobodila sam padobran. Počela sam neravnomerno da padam. Videla sam da su konopci isprepleteni. Opet sam znala šta radim - okrenula sam se u vazduhu i za čas ispravila konopce. Opet sam osetila olakšanje, koje je ubrzo zamenio horor. Nešto nije bilo u redu. Pad se nije usporio, kao što bi trebalo.
Prevario je sa frizerkom: Godinama ga žena trpela pijanog i drogiranog, ovako joj se odužio! (FOTO)
Šta god da sam uradila, nisam mogla da prestanem da se nekontrolisano okrećem u vazduhu. Kako mi je zemlja bila sve bliža, otkačila sam glavni padobran i otvorila rezervni. Bio je samo delimično naduvan. Ludački sam se vrtela po nebu, praktično naopačke.
Borila sam se protiv vetra, pokušala da isravim konopce, i hvala Bogu, počeli su da se raspetljavaju. Konačno sam se uspravila, ali sam opet počela ludački da se vrtim.
Ovo je nemoguće, pomislila sam. Bila sam iskusni padobranac, znala sam da je šansa jedna u milion da i glavni i rezervni padobran zakažu. To mi se nikada nije dogodilo i već sam počela da mislim da je ovo neko namerno uradio.
Zemlja se još više približila, a ja sam sebe primoravala da potisnem strah. Moram ovo da sredim, moram da se borim za život. Potrebna sam deci, nemam drugu opciju nego da preživim, mislila sam...
Bila sam u srednjim tridesetim kada sam upoznala čoveka za kojeg će se kasnije ispostaviti da je pokušao da me ubije. Bilo je to u zimu 2009. godine. Radila sam kao fizioterapeut u vojnoj bazi kada je Emil ušao u moju kancelariju.
On je bio trener kraljevske artiljerije, koji je povredio koleno na skijanju. Kratko smo pričali o skijanju i pomenula sam da to mora biti slično padobranstvu. On nikada pre toga nije skakao padobranom i počela sam da mu pričam o padobranskom centru u kojem vikendom radim kao instruktor.
U to vreme, moj život bio je poprilično prazan. Mislila sam da ću do tada već imati decu, ali moj brak sa komandantom vojske propao je zbog njegovih preljuba.
Emil je redovno dolazio na fizioterapiju i postala sam svesna hemije koja se rodila između nas. Divila sam se njegovoj posvećenosti karijeri. Sve što je radio, radio je dobro. Dopadalo mi se i što ima dvoje dece iz prethodnog braka.
Odveo me je na prvi romantični sastanak u Vels. Nisam se ni okrenula, a već je dolazio kod mene redovno i uživali smo u dugim razgovorima. Osećala sam da želi da provede svaki slobodan sekund sa mnom. Nikada u životu nisam dobijala toliko pažnje. Nakon nekoliko meseci uselio se kod mene.
Kasnije sam se pitala da li je trebalo da imam manje poverenja, više granica... Čak i kada nam je bilo najlepše, nekad sam se zbog njega osećala neprijatno, naročito kada je govorio o bivšoj supruzi Karli, koja je navodno bila previše lenja i nikada ga nije volela.
Kasnije sam je i sama upoznala, nakon što je insistirala da se nas dve nađemo, pre nego što dopusti da njihova deca dođu kod nas. Sasvim fino smo se slagale. Na odlasku, Karli je rekla: Pretpostavljam da znaš za ostalu decu...
Kao da me je neko odario maljem po glavi. Ispalo je da Emil ima još dvoje vanbračne dece sa devojkom koja nije dozvoljavala da ih on viđa. Ideja da je to skrivao od mene bila je nepodnošljiva i alarmantna.
Kad sam ga pitala, rekao je da nije znao kako da mi kaže, drhtao je i prvi put sam videla da će možda zaplakati. Rekla sam da ne mogu da budem u vezi u kojoj nema iskrenosti i molio me je da mu oprostim, obećavši da nikada više ništa neće kriti. Nikada više nije spomenuo to dvoje dece, ali ja sam bila previše srećna i zanemarila sam činjenicu da tu nešto žestoko nije u redu.
Otvorili smo zajednički račun jer sam bila sigurna da mogu da mu verujem, Otplatila sam njegove dugove. Kasnije je zaradio dovoljno i insistirao da mi vrati svaki dinar. 2011. godine išli smo u Južnu Afriku kod njegovih roditelja, tamo gde je Emil rođen. Tamo me je pred njima zaprosio.
Nekoliko meseci pre venčanja, zatrudnela sam, ali sam imala spontani pobačaj dok smo bili u Londonu kako bi Emil igrao kriket meč. Dobila sam strašne bolove i htela sam da idem kući, ali on mi je samo ponudio ključeve od kola i rekao: Ne mogu sada da ostavim momke. A i već smo ovde.
Reci im da ti verenica ima pobačaj, planula sam. Ali on je odbio. Vratila sam se sama, jedva vozeći sa jednom rukom na stomaku koji je boleo kao da će eksplodirati. Potpuno sam poludela, bila sam razočarana što nije ostao uz mene.
Šest nedelja kasnije, ipak sam mu oprostila i otišli smo u Južnu Afriku da se venčamo. Ponovo sam zatrudnela i mislila sam da život ne može biti lepši.
Rodila sam devojčicu u aprilu 2012. Emil je prisustvovao porođaju i uživala sam gledajući Emila kako joj se smeši i uživa sa njom.
Bila sam toliko srećna da nisam obraćala pažnju na to da male sume polako nestaju sa zajedničkog računa. Sa mog ličnog računa jednog dana je stiglo upozorenje kako nisam platila poslednju narudžbinu. Ulogovala sam se na račun i otkrila da "sam kupila muške pantalone i kaiš". Pitala sam Emila da li on kupuje stvari preko mog računa, a on je navodno šokirano rekao kako ne može da veruje da sam to pomislila i da je neko očigledno hakovao moj račun. Osećala sam krivicu, a on se ponašao tako hladno sa sam na kraju morala da se izvinim.
Problemi sa novcem postajali su sve veći. Svakih nekoliko meseci moj telefon bi bio isključivan zbog neplaćenog računa, a naš zajednički bankovni račun bio je ispražnjen.
On je uvek imao spreman izgovor, čak i kada se zaduživao na moje ime. Svaki detalj koji je ukazivao da mu ne verujem razbesneo bi ga. Nisam mogla da dokažem da laže, a znala sam da će se ljutiti danima, pa sam osustala od raspravljanja. I tako sam dopustila da se finansijski problemi nagomilaju, a novac nastavi da curi sa mojih računa.
Verovala sam da kupuje stvari vezane za njegove hobije, fotografiju, penjanje i kriket. Kad god bih videla neki novi komad opreme, on bi rekao da je dobio od prijatelja ili je kupio u prodavnici polovnih stvari.
Malo po malo, svi računi pali su na mene. Da stvar bude još gora, nisam više radila u padobranskom centru kako bih se posvetila braku. Novca je bilo malo, a ja sam želela još jedno dete. Emil se oduševio idejom i zbog te reakcije ja sam ponovo potisnula sve brige.
A onda sam jednog dana slučajno otkrila da me vara sa ženama koje upoznaje u seks klubu. Poruke su stizale na zajednički računar, a on je glupo lagao kako je posećivao takva mesta sa bivšom ženom. Stigla je poruka od neke žene: Divno sam se provela noćas, a Emil je odgovorio: I ja.
Kada sam ga napala, insistirao je da mu je nalog bio hakovan. Još je i rekao da ako me je bivši muž varao, ne znači da treba da budem paranoična i u vezi njega.
Možda i jesam paranoična, pomislila sam. Emil je sate i sate provodio kuvajući za celu porodicu i retko je izlazio, nisam mogla da ga zamislim u seks klubu. Ipak, moje sumnje su se raspršile na žurki jednog prijatelja. Jedan gost podigao je telefon i viknuo: Neko ima poruku sa Tindera! To je bio Emilov telefon.
On je opet imao spremno objašnjenje: Prijatelji su mi napravili nalog da bi me zezali.
Sada je počeo da provodi sve više vremena daleko od kuće, čak je išao na skijanje (valjda) na po nekoliko dana. Kada se vratio sa jednog puta dva dana pred Božić, više nije bio ista osoba. Potpuno me je ignorisao, vreme je provodio zalepljen za svoj telefon. Shvatila sam da više ne znam ništa o životu svog muža.
Na Božić nije bilo poklona za mene. Naručio sam ti nešto, ali nije stiglo, kratko je rekao i najavio da putuje za Nemačku na nekoliko nedelja. Znala sam da čak ni vojska ne radi tokom praznika, a bila sam u sedmom mesecu trudnoće i nisam želela da ostanem sama.
Kada se vratio, otvoreno sam ga pitala da li ima drugu ženu, ali je porekao i tvrdio da će biti uz mene i decu. A onda je rekao: Biću s tobom prvih nekoliko meseci, a onda treba da razmislimo o našoj vezi. Usput je dodao kao će u maju otići na službeni put, samo nekoliko nedelja nakon što se porodim.
Ostaviće me samu sa dve bebe, uspaničila sam se. Počela sam da pretražujem njegov mejl i otkrila da na put odlazi s osobom koju je nazivao svojom devojkom. Otkrila sam i da je pretraživao internet u potrazi sa seks i fetiš klubovima. Rekla sam sebi: Samo da se trudnoća završi. Sada ne mogu ništa da uradim.
Emil me je doveo do tačke kada više nisam mogla sebe da prepoznam. Žena koja sam nekada bila smesta bi otišla iz ove toksične veze. Ali žena koja sam postala nije imala samopouzdanja i nije želela da ostane sama sa decom. Njegovo neverstvo učinilo je da se osećam bezvredno. Mislila sam da sa mnom nešto nije u redu čim su dva muža isto radila. Rešila sam da dam Emilu još jednu šansu, ali kako je vreme prolazilo a on se nije menjao, rešila sam da stavim tačku na naš brak.
Nedugo pošto sam izašla iz bolnice nakon što sam rodila sina Bena, Emil se jedne večeri zatvarao u podrum. Kada sam ujutro ustala, osetila sam čudan miris u kuhinji - shvatila sam da je to plin. Na cevima je bilo crvenih tragova, kao od krvi, a znala sam da se Emil posekao. Zvala sam majstora i on je rekao da je cev popustila, i popravio "kvar". Našalila sam se pred Emilom kako je pokušao da me ubije, a on je pobesneo. Od tada je imao sve više agresivnih ispada.
U jednom trenutku kao da je počeo da se menja i ponovo postaje onaj stari. Opet je kuvao i retko izlazio. A onda je predložio da zajedno skočimo padobranom...
Srce mi je zaigralo. Dugo je prošlo od kako smo nešto radilio zajedno. Silno sam želela da mi se onaj stari Emil vrati.
Bila sam tužna kada mi je rekao da nije našao bebisiterku i da ćemo povesti decu u padobranski centar. Emil je uzeo moj padobran i stavio da na ramena, a baš tada je Ejpril želela da ide u toalet. On se ponudio da ode sa njom. I mojim padobranom. Pitala sam se zašto ih nema toliko dugo.
Kad su se konačno vratili, rečeno nam je da se vreme promenilo i da ne bi trebalo da skačemo danas. Emil je predložio da dođemo sutra i da ostavimo padobran zaključan u ormariću.
Te večeri smo zagrljeni gledali TV. Izgledalo je kao da se sve vraća u normalu. Došlo mi je da zaplačem od sreće. Ipak, te noći sam već počela da osećam nešto čudno u vezi sutrašnjeg skoka. Bilo je to kao šesto čulo. Nešto u meni je vrištalo da ne idem tamo.
Ali, Emil me je pritiskao da idem, jer je on to planirao za mene sa toliko ljubavi. Vreme je i dalje bilo loše i opet sam htela sa se vratim.
Ideš, napisao mi je Emil u poruci. Na internetu piše da se vreme stabilizuje. Slao mi je gomilu poruka podrške. Baš mu je bilo stalo da ja tog dana skočim. Nisam htela da odustanem...
Nije se čulo ništa osim vriska u vazduhu. Nisam više znala koliko je zemlja blizu, gledala sam samo u polunaduvani padobran. Odjednom, čuo se samo snažan metalni zvuk i sve je postalo crno..."
Emil je osuđen na doživotnu robiju za pokušaj ubistva supruge Viktorije, sa pravom na razmatranje uslovne slobode nakon 18 godina zatvora.
Viktorija je svoju bračnu tragediju opisala u knjizi.
