"U životu nam svi nameću neka pravila po kojima navodno moramo da živimo. Istina je daleko od toga, život je onakav kakvim ga sami skrojimo. Jedini dirigent u tvom životu si ti i niko drugi", započinje priču psiholog Meri Hejl.
Većina nas usvoji ova pravila, čvrsto ih se drži i na kraju žalimo za stavrima koje smo propustili i u kojima nismo uživali, a mogli smo, samo da smo bili malo habriji.
Luksuzom se smatra sve ono materijalno, pa zato ceo život jurimo za novcem, gubeći iz vida jednu veliku istinu, najveći luksuz u životu nije skup stan i doba auto, već mogućnost da život živimo po sopstvenim pravilima i onako kako nam odgovara.
Luksuz nisu ni šminka, ni restorani, ni visoke štikle. Pravi luksuz je živeti kako ti se sviđa. U udobnim čizmama i bojom ruža koji ti se dopada ili uopšte bez šminke. Jesti ono što voliš, družiti se s onim s kim ti je lepo, biti zajedno iz ljubavi, a ne zbog osećaja dužnosti.
Naučite da odbacite nepotrebno, ono što je postalo zastarelo i istrošeno, ali čuvajte ono volite. Petogodišnja ćerka moje prijateljice ceo svoj mali život nosi u goste svoju kašičicu. Može da sebi dozvoli luksuz da jede kašikom koja joj se dopada. Njena majka se toga stidi i svaki put pokušava da se opravda. A ja sam počela da nosim na izlete svoje posuđe i escajg, jer ne volim da jedem iz plastike. I briga me šta drugi o tome misle.
Luksuz je kada naučimo da se ne nerviramo oko stvari koje ionako ne mogu da se promene. Porazi su deo života i tako ih treba prihvatiti. Onaj ko nauči da tako gleda na život, može da kaže da živi u luksuzu.
U životu se svašta događa, život teče, dešavaju se loše, ali i lepe stvari, a sve ih treba prihvatiti.
Dalje, luksuz znači imati mogućnost izbora, da sama odlučuješ gde ides i kada. Niko drugi nema pravo da kreira tvoj život i izbore, do tebe same.
Luksuzan život je živeti po svojim pravilima. Ići ka svojim ciljevima. Ne tražiti opravdanja. Ne podilaziti. Ne pravdati se za svoje izbore, svoje snove, interesovanja.