"Teško je predvideti budućnost, ali Grčka radi veoma dobro", rekao je za državnu novinsku agenciju APE-MPE predsednik Nacionalnog saveta Grčke za istraživanje tehnologije i inovacija Emanuil Dermicakis, profesor genetike Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ženevi i direktor Centra za genetiku “Health 2030”.
"Ako znatno opadne broj obolelih i umrlih, razgovaraćemo o ublažavanju mera. Verujem da će od maja mere početi da popuštaju, ali postepeno, po strategiji, s prioritetima. Verujem da će ljudi u julu moći komotnije da idu na plaže, a možda i da putuju na ostrva. Ali sve to samo ako razvoj bude kakav je sada”, rekao je taj genetičar.
Sa 11 miliona stanovnika, Grčka po podacima od ponedeljka uveče ima 1.755 obolelih, ukupno 79 umrlih (šest više nego dan ranije) i 78 oporavljenih pacijenata.
Dermicakis smatra da je "genetski profil pacijenta, u kombinaciji s genomskim profilom korone u velikoj meri odgovoran za ogromne razlike primećene u kliničkim simptomima od osobe do osobe" i dodaje da je to poznato i s hepatitisom, AIDS-om i mnogim drugim zaraznim bolestima.
April presudan
April je presudan za koronavirus u Grčkoj, rekao je za atinsku TV-MEGA profesor kliničke virusologije na Univerzitetu na Kritu Jorgos Survinos, koji je i član Upravnog odbora Grčke organizacije za javno zdravlje (pandan Institutu “Batut” u Srbiji).
Survinos je objasnio da je april presudan jer je već prošao značajan deo perioda "postepenog razvoja i širenja koronavirusa u društvu", a od presudnog je značaja da to i dalje bude postepeno.
On zato smatra da će brojevi i dalje rasti, da još nije dostignut vrhunac širenja, te "kada trend krivulje bude silazni, tada ćemo moći da razgovaramo o izmeni mera ograničenja i možda njihovom postepenom popuštanju".
"Ali ne očekujem da će se to dogoditi u aprilu. Povoljniji scenario je početak maja", rekao je Survinos.
Bolesno manje od 1% stanovništva
Profesorka pulmologije Anastasia Kotanidu rekla je takodje za TV-MEGA da je Grčka "u vrlo dobroj fazi" i da zasad zdravstveni sistem može da reaguje na sve slučajeve.
Kotanidu je naglasila da je razlika između Grčke i drugih zemalja to što je ona blagovremeno preduzela mere za ograničavanje širenja koronavirusa.
Vanredna profesorka epidemiologije i medicinske statistike na Univerzitetu u Atini Vana Sipsa očekuje “vrlo brzo trend pada krive”, mada upozorava da to “vrlo lako može da se promeni i pobegne” ponovo naviše.
"Zato još moramo ostati pod merama koje moramo iskoristiti kao pomoć naporima našeg zdravstva", rekla je ona za atinsku TV SKAI.
Profesorka Sipsa očekuje da će se već ove nedelje smanjiti broj pacijenata koji iziskuju intenzivnu negu, a istakla je da je po njenim proračunima, bolesno manje od jedan odsto stanovništva Grčke.
Ne vraćati sve učenike odjednom
Profesor politike javnog zdravstva u Londonskoj školi ekonomije i predstavnik Vlade Grčke u međunarodnim organizacijama za COVID-19 Elias Mosialos rekao je da je veoma uzdržan, posebno prema otvaranju škola.
"Ako se odlučimo za otvaranje škola, to bi trebalo učiniti samo za učenike završnih razreda, i to po smerovima nastave, da se svi učenici ne vrate odjednom", objasnio je on za TV SKAI.
Mosialos je podsetio da deca u školskom uzrastu, čak i kada su zaražena, mogu biti uglavnom bez simptoma i zato sejati virus, te smatra da zato ne treba otvarati škole dok se ne ukinu ostala ograničenja.
"Nismo u normalnim uslovima, moramo drugačije da razmišljamo", rekao je on.
Naglasio je da je "pogrešno pretpostaviti da će se ukidanjem ograničenja svi automatski vratiti u svoju raniju dnevnu rutinu, i živeti kako je bilo pre pandemije".
Profesor Mosialos je naglasio da na osnovu iskustva Kine, 10 do 12 nedelja od dana kada su mere preduzete, treba ih pojačati da bi se osiguralo da potom neće biti problema.
