Imam 36 godina, muža i dvoje dece. Radim kao medicinska sestra. Kao i mnogima u mojoj struci, pružila mi se prilika da odem za Norvešku i ja sam je iskoristila.
Nije to bila odluka tipa: "Zbogom Srbijo, nećeš me videti nikad više!" Jednostavno, muž me podržao u ideji da pokušamo život negde drugde, s obzirom da su nam deca još uvek vrtićkog uzrasta, a do polaska u školu imamo pune dve godine - odlučili smo da "krenemo preko".
Mi nismo oni tipovi ljudi koji veruju da ceo život moramo provesti u gradu u kojem smo se rodili, da živimo u porodičnoj kući sa roditeljima. Stoga smo se spakovali i otišli za Norvešku.
Ja sam odmah počela da radim kao negovateljica, muž je vozio za kurirsku službu, a deca su krenula u vrtić.
Kažu mi Norvežani žive i do devedeset godina!! A znate li zašto?
- Oni ne peku po 50 litara rakije svake godine, pa istu tokom slava i sahrana ispiju do poslednje kapi.
- Oni nemaju običaj gde se za Božić peče celo prase, iako nemate dovoljan broj ukućana da to isto prase pojede.
- Oni jedu malo, ali razumno. Njihovi penzioneri vole da šetaju, a ne kao naši koriste gradski prevoz da bi stigli do pijace.
- Ako imaju holesterol, visok krvni pritisak, Norvežani će uraditi sve da promene način života kako bi popravili svoje zdravlje, a ne kao naši ljudi - misliti da tableta rešava sve probleme.
- Popravka zuba u Srbiji, kao i u ostatku sveta je skupa, ali pranje zuba svaki dan je besplatno.
- Ako date krv jednom godišnje, vaše zdravlje će se poboljšati, ali i nivo zaliha krvi u Srbiji će porasti.
- Vodite računa o tome da primite redovno vakcinu protiv gripa, to je besplatno. Sahrana je, s druge strane, skupa stvar.
Nakon svega ovog, spakovali smo se i vratili se za Srbiju. Sada se osećam mirnije iz razloga jer sada imam osećaj da ne propuštam nešto veliko "tamo preko."
Ne znam do kada će me držati ovo raspoloženje. Možda ću sutra već da odem sa porodicom negde drugde, ali za sada smo još uvek tu.
Mi smo probali, a vi?
Život u Srbiji vs život u Norveškoj - moje iskustvo
