"Ako je smeh zarazan, hajde da napravimo epidemiju".
Verovatno ste se barem jednom našli u situaciji kada zračite od sreće i energije, želite da taj osećaj podelite sa drugima, a onda naiđete na kiseo osmeh i poglede pune neodobravanja.
Zašto vaša svetlost toliko smeta ljudima koji žive u mraku?
U našim životima postoje ljudi koji su bukvalno ispunjeni svetlošću i koji osvetljavaju sve oko sebe, a oni koji nemaju ni trag svetlosti, zaslepiće vas svojom otrovnošću. Najupečatljivije je to što se upravo ti negativni ljudi "otkriju" upravo u momentu kada smo najsrećniji i kada svoju radost želimo da podelimo sa svetom.
Ovi ljudi ne bi trebalo da vas zanimaju, jer su destruktivni. Pravi prijatelji su oni ljudi koji su srećni kada ste vi srećni.
Svetlost i tama su deo ljudske prirode. Neko u duši ima svetlost, neko ima mrak, odnosno zavist i bes. Problem je što moramo komunicirati sa njima. Takvim ljudima sreća drugih "bode oči", u njima izaziva gnev.
Činjenica je da se takvi ljudi osećaju bolje tek kada vam pokvare raspoloženje. U njihovim dušima živi zlo, a kroz njihove vene teče zavist.
Ali ako osoba uporno gasi naše svetlo, nije u stanju da podeli našu sreću, šta radimo pored nje? Što duže vremena provodimo pored toksične osobe, to je teže da se vratimo u pozitivno raspoloženje.
Kada osećamo radost, sasvim je prirodno da imamo želju da je podelimo sa drugima. Svako to radi na svoj način. Neko napiše post na društvenim mrežama, neko preko telefona saopšti srećne vesti, drugi pišu poeziju... Mnogo je načina, ali cilj je isti: želim da podelim svoju sreću, kako bi i tebi duša postala lepša kao i meni.
Ako u takvim trenucima naiđete na zle ljude koji ne znaju da prihvate vašu radost, desiće se najgore - radost odlazi. Umesto podrške, dočeka vas zloba, zavidan pogled, reči koje truju...
Sreća je zarazna, ali samo za one koji blistaju iznutra.
I opet, ako vaša radost ne zaživi kod sagovornika, nemojte mu zameriti. Svako raspolaže sa onim šta nosi u svojoj duši!
