Godine

Doktor mi je postavio dijagnozu: Živi dok ne umreš!

Stisle me te neke godine, a strah se uvukao u kosti. Ne bojim se umiranja, nego spore i bolne starosti

Lifestyle 23.12.2019. - 18:48h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Shutterstock

Sećam se sada mog oca koji je imao jednu uzrečicu: "Ej starosti, govneno veselje..."

 

Upravo tako se ja sada osećam!

 

Bliže sam kraju života nego sredini. Redovno pijem i aktivno psujem sve svece u kalendaru. Kunem se kad ne trebam i u šta ne smem, još uvek me uzbuđuju žene, ali toliko da se setim koliko sam star i nemoćan po tom pitanju. 

 

Ne plašim se smrti.. Plašim se toga da izgledam matoro i nemoćno. Bojim se postepenog umiranja, kada će mi biti potreban neko ko će brinuti o meni, kao o detetu... Sada sam zgodan starac koji se na smrt plaši da će postati bespomoćan.

 

Uopšteno, moja dijagnoza je "umerena starost!"

 

U mom dobu od 75 godina, ništa se ne može promeniti i ništa se ne može baciti. 

 

Toliko puta do sada sam odbacivao duvan i ponovo mu se vraćao sa sve većom željom. Međutim, sada sam opet prestao jer je moj sin, koga sam se malo pribojavao, rekao: DOSTA JE.

 

Razumem ga, i on se, isto kao i ja plaši da ću pasti na njegove ruke. Zbog toga mi je našao nekog vrhunskog stručnjaka, lekara koji je spreman da me vrati iz mrtvih.

Uradio sam kompletne analize urina i krvi i otišao kod tog stručnjaka.

 

"Koliko imaš godina?" pita me ozbiljno.

"Biće mi oko 400 uskoro," kažem isto ozbiljno.

"Znači - generacija! Možda sam godinu dana mlađi od tebe," sad se već smeška. Gleda u one moje analize i mahnu rukom:

"Šta je sa tobom?"

 

"Prvo su me malo bolela kolena," počnem priču.

"I ne bolela te koliko ti je godina! Šta još?"

"Kratak dah."

"Pa to je normalno!"

"Brzo se umaram."

"Jel tako? I ja. To je valjda u našim godinama normalno."

 

Smirio sam se. Pošto se doktor oseća isto kao i ja, šta se onda ja brinem, koji đavo?

 

Pozdravio sam se veselo sa njim i na rastanku mu rekao da sam prestao da pušim. Pogledao me ozbiljno kroz zlatni ram od naočara i rekao:

"Zašto si, pobogu, to uradio? U našim godinama se ništa ne može popraviti, a ništa ni pokvariti.. Treba živeti onako kako hoćeš! Živi dok ne umreš!"

 

Jako sam mu stegao ruku i istrčao napolje srećan. Ovaj čovek je genijalac!

 

(Stil.kurir.rs)

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...