Vernost je vrlina koja oplemenjuje, ali je u današnje vreme zanemarena.
Na temu vernosti pisali su veliki svetski umovi.
Najčešće su žene sinonim za vernost, za “onu koja čeka, čezne, voli, pati i nada se dragom iz tuđine”.
Jovan Dučić je govorio je da su žene “stvarno vernije nego što mi verujemo i vernije su kad im se to ne traži, nego kad im se to iziskuje”. I Desanka Maksimović je jdnu od svojih pesama posvetila upravo ovoj temi. Slavna srpska pesnikinja je opisala u pesmi vernost žene, one koja voli svom čistotom duše i nada se ponovnom susretu i zagrljaju voljene osobe.
Vernost
Gajim cvet da te zakitim kad se vratiš. Ničije oči ne smeju na njega pasti, ničije oči do tvog povratka. Niko sem tebe osetiti ne sme kako mu je duša mirisna i slatka.
Pred ljudima spuštam zemlji oči, čuvam ih za tebe kad se vratiš, neka budu pune kao jutarnji zdenci, kad priđeš u njima radost da zahvatiš.
Učim za tebe u potaji pesme, niko od ljudi njime tople zvuke pre tvog povratka nikad čuti ne sme. Zapevaću ih tek kad izdaleka spazim da ti si mi ispružio ruke.
Smiri napaćenu dušu, smiri, čuvam srce do tvog povratka. Sva patnja, ma kako duga bila, tad činiće mi se da je bila kratka.
Zagrljaj naš biće dug kao čekanje, biće dug beskrajno. Uzeću te u suton na svoje grudi i pustiti tek u jutro sjajno.
Gajim cvet da te zakitim kad se vratiš. Preda te s cvećem uvek ja požurih. O, biće opet hiljadu dana sreće posle hiljadu suznih i tmurnih.
