Desetogodišnji dečak stajao je na ulici ispred izloga prodavnice cipela. Iz potpuno propalih patika koje je imao na sebi ispali su bosi, prljavi prsti. Bilo je hladno. Drhtao je.
Prišla mu je jedna žena s krstićem oko vrata.
"U šta to gledaš sa tolikim zanimanjem, mali prijatelju?", upitala ga je.
"Pitao sam Boga da mi pokloni jedan par čitavih cipela, pa se pitam da li su možda neke od ovih za mene", tužno je odgovorio dečak.
Rukom u toploj rukavici, žena ga je uzela za ruku i uvela u prodavbicu. Zamolila je prodavca da joj donese šest pari dečjih čarapa i jedne cipele, kao i malo tople vode i peškir.
Kad je prodavac sve doneo, žena ga je odvela u sam ćošak prodavnice, skinula mu propale patike, oprala mala, hladna stopala i obula nove čarape. Zatim mu je obula cipele, a preostale čarape spakovala u kesu i dala dečaku.
"Sada je malo bolje, zar ne?", upitala je žena dečaka i okrenula se da pođe. Dečak ju je uhvatio za ruku i pitao:
"Jesi li ti žena od Boga?"
"Nisam, samo mislim da vera bez dela ne znači ništa", kratko je odgovorila i otišla.
