Kada je blogerka Averi Veatherford izgubila oca, počeli su da joj stižu razni izrazi saučešća - od smešnih do uvredljivih. Ona je tada odlučila da sastavi listu fraza koje nikad ne biste smeli da kažete osobi koja je izgubila nekog bliskog:
"Da li ste bili bliski?"
Šta možete da ogovorite na ovo pitanje? Ili kažete "da" pa je to mnogo tužno, ili "ne" što zna biti još tužnije i bolnije. Tuga sa sobom donosi mnogo složenih osećanja. Ako je vaš prijatelj imao malo kontakta sa ocem ili majkom koje je izgubio, to mu može samo pogoršati bol. Nije važno da li je razgovarao sa tom osobom svaki dan ili jednom godišnje, glavno je da ga podržite, sve ostalo je manje bitno.
"Sve se dešava sa razlogom"
Jedan moj prijatelj je nakon smrti mog oca napravio fotografiju na kojoj je pisalo "Sve se dešava sa razlogom" i to okačio na moj fejsbuk profil. Verovatno je hteo da me inspiriše, ali sam ga ja odmah izbrisala iz prijatelja. Daleko od toga da je smrt mog oca bila za viši cilj, pa čak i ako nešto dobro proizilazi iz raznih tragičnih događaja, oni se ne smeju mešati sa pozitivnim stvarima koje su "uslovili"
"Dobro se držiš"
Možda ti prijatelj izgleda dobro, ali vi ne znate šta se dešava u njegovom srcu, duši... Da li je osoba dobro ili da li izgleda dobo na sahrani bliske osobe, jedostavno ne treba da se komentariše....
"Bog nam uvek šalje onoliko koliko možemo da podnesemo"
Još jedna nekorektna i krajnje beskorisna izjava. Mnogi ljudi dožive daleko teže situacije nego što mogu da ih podnesu. Nismo stvoreni da testiramo granice bola. Ako vidimo da prijatelj trpi zbog smrti, uteha je samo da mu pružimo ruku - reči nisu potrebne.
"Ako ti nešto treba - javi mi"
Teško je tražiti pomoć. Ako možeš pomozi odmah, ne čekaj da te osoba zamoli.
Evo šta možete uraditi za nekoga kome je umro otac ili majka:
Možete mu doći u posetu i doneti čaj, sveže skuvanu, toplu supu, šal, časopise...
Možete ga čvrsto zagrliti i ćutati.
Možete doneti kutiju čokolada i razglednicu sa potpisom svih kolega iz firme koji tu osobu bodre da istraje uprkos tuzi.
Možete posetiti mamu/tatu od te osobe i popiti kafu sa njom.
Bol ne umire nakon mesec dana, nakon godinu dana ... Bol zbog gubitka roditelja ostaje zauvek, ali lep gest može učiniti da se osoba oseća prijatnije.
