Spasite živote

Kome je teže: Dve strane priče o donorima!

Ko ima sreće da dobije drugu šansu za život?

Lifestyle 20.06.2019. - 12:07h Autor: Promo
Foto: Pixabay

Hiljadu puta ste se pitali gledajući neku seriju ili film: "Kako lekari mogu da budu tako bezosećajni?", kada u trenutku dok ljudima umire u bolnici dete, roditelj ili neko blizak, ulaze i pitaju članove porodice da li pristaju da ta osoba bude donor?

 

Teško je i zamisliti, a kamoli doživeti takvu situaciju. Normalna je i ljudska reakcija porodice da lekare sačekaju sa besom i ljutnjom, ne shvatajući da su oni tu kako bi spasavali živote. Tako i u tom trenutku, doktori pitaju porodicu da li će dozvoliti da se spase život nekog drugog deteta, devojke ili čoveka koji čekaju na transplantaciju organa. Jer i oni će umreti ukoliko ne dobiju novi organ.

 

Druga strana priče

 

Kako svaka priča ima dve strane, na drugoj strani je uvek ljudsko biće koje željno iščekuje drugu šansu za život, taj "najvažniji poziv u životu" da će dobiti novi organ. Čak i kada se nađe organ koji im je potreban za transplantaciju, nije sigurno da će moći da ga dobije ukoliko se ne poklope svi parametri i nema kompatibilnosti.

 

Pročitajte priče Magdalene Blagojević i Ivane Joksić, kako su ove dve devojke dobile drugu šansu za život kada su primile "najvažniji poziv u životu"!

 

Iako je Srbija dobila prvi deo utakmice i odazvala se na "Najvažniji poziv u životu", kampanju koja je podigla broj prijavljenih donora i ostvarenih transplantacija, sada Srbija ponovo gubi!

 

Oko 1.000 ljudi trenutno čeka da ih pozovu i kažu im da će ipak živeti!

 

Statistika je neumoljiva:

 

  • 39 pacijenata čeka na transplantaciju srca
  • 42 pacijenta čekaju na transplantaciju jetre
  • 780 pacijenata čeka na transplantaciju bubrega

 

Težinu ove situacije niko ne može da zamisli sve dok mu se ne dogodi tako nešto. A činjenica je i da je 20 puta veća šansa da vama zatreba organ, nego da vi budete donor. Razmislite šta biste uradili da ste na mestu osobe koja čeka organ da bi nastavila da živi, a donora nema. Porodica osobe koja je doživela moždanu smrt (iz koje se nikada ne može probuditi) ili je preminula, jednostavno ne dozvoljava doniranje organa. Predrasude, mitovi i strah ne dozvoljavaju ljudima da jasno i racionalno razmišljaju. Zato je Srbija na začelju kolone kada je broj donora u pitanju.

foto: Promo

 

Ko ima poslednju reč - donor ili porodica?

 

Prema našem Zakonu, porodica ima poslednju reč kada je doniranje organa u pitanju. Donošenje odluke da ne pristajete na podrazumevanu transplantaciju i kada za to postoje uslovi, preuzimanje je teške odgovornosti. Iako su prema novom Zakonu svi punoletni građani Srbije potencijalni donori, poštuje se volja građana, ali se na nju i računa. Da bi postojala volja, mora da postoji i svest o tome šta doniranje i transplantacija organa sa sobom nose. Svest se bazira na znanju, a strah na neznanju i predrasudama. Upravo to opredeljuje ponašanje ljudi. Zato je važno da razbijamo predrasude i uložimo napor da ljudi saznaju istinu.

 

Pročitajte sve o doniranju i donesite pravu odluku. Spasite živote!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs