Kada smo izloženi stresu, raste nivo hormona kortizola, te nam se traži šećer jer kada ga jedemo raste nivo drugog hormona-serotonin, koji je odgovaran za opuštanje.
"Na kognitivnim testovima ispitanici su pod stresom pre jela imali prilično loše rezultate. Ali njihov učinak se popravio ubrzo nakon konzumiranja hrane", kaže dr. Achim Peters, naučnik koji se bavi istraživanjem mozga na Univerzitetu Luebeck.
On je sa kolegama anketirao 40 ispitanika podelivši ih u dve sesije. U Jednoj su tražili da pred nepoznatim licima održe govor u trajanju od 10 minuta, dok u drugoj to nisu morali da rade.
Zatim su izmerili koncentraciju hormona stresa kortizola i adrenalina u krvi kod ispitanika, tako što su im obezbedili veliki izbor hrane na švedskom stolu.
Rezultati su pokazali da su osobe koje su držale govor pre nego što su posegnuli za hranom bili pod većim stresom, te su kasnije pojeli dodatna 34 grama ugljeni hidrata, u odnosu na period u kojem nisu držali govor.
Evo šta se dešava u vašem telu kada vam se jede čokolada!
Kada smo gladni, čitava mreža moždanih regija se budi, a u centru su ventromedijalni hipotalamus (VMH) i lateralni hipotalamus. Ta dva područja u gornjem delu mozga utiču na metabolizam i probavu.
Ali u hipotalamusu se nalazi arkuatno jezgro (ARH), koje deluje kao čuvar. Kada ARH registruje da mozgu nedostaje glukoza, on blokira protok informacija. Zato, čim mozak aktivira potrebu za energijom mi žudimo za ugljeno hidratima.
Ako ljudi popodne žude za čokoladom, naučnici savetuju konzumiranje manje količine slatkiša kako bi ostali u formi i bili dobrog raspoloženja.
Velika potreba za slatkišima se nekad javlja na poslu jer su ljudi u takvom okruženju izloženi stresu, te njihov mozak traži dodatnu energiju.
Kada neko ne jede, a oseća glad, mozak tada počinje da koristi glukozu iz organizma, namenjenu mišićnim ćelijama i procesu metabolizma masnoća, te se zbog toga luči više hormona stresa.
Želja za slatkim nestaje za pet sekundi: Ovaj sjajan trik će vas oduševiti!
Tada je osoba loše raspoložena, a povećava se čak i rizik od srčanog udara, moždanog udara ili depresije. Osim toga, mozak štedi na drugim funkcijama, ali se smanjuje koncentracija.
Koliko će dugo trajati ćelja za slatkišima zavisi od osobe do osobe, ali i od životnih okolnosti. Istraživanja pokazuju da su osobe koji su imale vrlo stresno detinjstvo skloniji konzumiranju slatkiša u kasnijem uzrastu.
Kod nekih ljudi mozak ne dobija energiju iz telesnih rezervi, čak i kad postoji dovoljno masnih zaliha, a glavni krivac tome je hronični stres. Kako mozak ne bi ostao bez energije, takve osobe uvek moraju da jedu dovoljnu količinu hrane.
Nekada je jedino rešenje da se izvučemo iz tog začaranog kruga, jednostavno da se skroz iskljčimo iz okruženja koje nam izaziva stres.
Jedite kolače bez griže savesti: Naučnici tvrde da slatkiši mogu da ubrzaju mršavljenje!
