Endokrinolog objašnjava zašto se danas mišići smatraju organom dugovečnosti: I evo koliko i kako da vežbate i jedete da biste sprečili prelome kostiju u 70im

Bolesti srca, srčani udari i rak su zastrašujuće dijagnoze koje svake godine odnose desetine miliona života. U poređenju sa ovim stanjima, gubitak mišića povezan sa starenjem deluje kao bezopasan problem, više kozmetički nego fiziološki. Iako slabi mišići retko uzrokuju smrt, njihov gubitak je razarajući za telo. Telo tiho prati, a ponekad čak i pokreće stanja opasna po život.

Zašto sarkopenija postaje zabrinjavajuća?

Donedavno je sarkopenija bila poznata samo lekarima, ali danas video snimci o njoj na društvenim mrežama skupljaju desetine hiljada pregleda. Čak su i poznate ličnosti željne da razgovaraju o ovoj temi.

Šta je sarkopenija? Sarkopenija je postepeni gubitak mišićne snage i mase. Najčešće je povezana sa starenjem, ali se može razviti i zbog drugih faktora, uključujući fizičku neaktivnost, hronične bolesti i lošu ishranu. Ona uzima u obzir ne samo volumen mišića već i njegovu sposobnost da podrži fizičku snagu i performanse. Sarkopenija povećava rizik od padova, preloma i drugih komplikacija i povezana je sa povećanom smrtnošću.

Video snimci o sarkopeniji su popularni ne samo među sportistima i onima koji sanjaju o zategnutoj figuri. Razgovor o rastu mišića odavno je prevazišao teretane i postao je tema interesovanja lekara. Na društvenim mrežama, stručnjaci iz različitih oblasti objašnjavaju kako se mišićno tkivo menja sa godinama i zašto bi to trebalo da zabrinjava svakoga.

Neurolog Anton Epifanov, na primer, upoređuje progresiju sarkopenije sa proizvodnjom mermerne govedine u poljoprivredi.

"Životinja se jedva kreće zbog ograničene vežbe i dostupnosti hrane, dok se mišić iznutra prekriva masnoćom. To se ceni u restoranima, ali ne i kod ljudi“, objašnjava specijalistkinja na svojoj Instagram stranici.

"Mnogi ljudi se plaše gojaznosti, ali to nije ono čega bi trebalo da se plaše. Ako imate prekomernu težinu, možete je izgubiti i normalizovati težinu. Ono čega bi trebalo da se plašite je sarkopenija - razgradnja mišićnog tkiva," kaže Aleksandar Prikazčikov, gastroenterolog.

Kako mišići komuniciraju sa telom?

Godinama lekari preporučuju vežbanje svima. Fizička aktivnost koristi srcu i krvnim sudovima, održava metabolizam i jača mišiće. Ali poslednjih decenija naučnici su otkrili da su funkcije mišićnog tkiva mnogo važnije od pukog kretanja tela.

Kada se osoba bavi fizičkom aktivnošću ili trenira u teretani, njeni mišići oslobađaju posebne supstance koje se nazivaju miokini. Ovi peptidi deluju kao poruke koje mišići šalju drugim organima: mozgu, jetri, pankreasu, crevima i masnom tkivu. Mišići bukvalno učestvuju u razmeni informacija unutar tela.

Ovo otkriće je pokazalo da su mišići u suštini endokrini organi i da zaslužuju dalja istraživanja. Ova oblast je još uvek relativno nova, a sadržaj ovih „mišićnih poruka“ još uvek nije u potpunosti dešifrovan. Na primer, naučnici su identifikovali preko 650 miokina, ali su uspeli da dešifruju biološku funkciju samo pet procenata njih.

Ipak, čak je i ovo bilo dovoljno da se preispita uticaj mišića na telo. Već je poznato da su miokini uključeni u regulaciju metabolizma glukoze i lipida, utiču na funkciju hipokampusa, mogu podržati funkciju nervnih ćelija i imaju antikancerogeno dejstvo.

Endokrinolog Tatjana Arčakova iz bolnice Jusupov je istakla da novi istraživački podaci pružaju sve više dokaza da su mišići neophodni za više od samo lepote, stabilnosti i snage. Prema rečima doktorke, broj i kvalitet proživljenih godina bukvalno mogu zavisiti od toga.

Šta se dešava kada se mišić razgradi?

Mišićna masa počinje da opada u 30. godini života. U početku se to dešava veoma sporo i neprimetno: u prvoj deceniji može se izgubiti samo 2-5 procenata ukupne mišićne mase. Tokom godina, proces se ubrzava, i do 70. godine, osoba može izgubiti i do polovine svoje mišićne mase.

Ove promene se smatraju prirodnim delom starenja. Mogu se značajno usporiti, ali se ne mogu potpuno zaustaviti. Međutim, ponekad proces prevazilazi normu, postaje patološki, a mišićno tkivo se postepeno zamenjuje masnim naslagama. To se naziva sarkopenija. „Ključna razlika je u tome što sarkopenija podrazumeva ne samo gubitak količine mišića već i pad kvaliteta mišića, snage i fizičkih sposobnosti osobe“, objašnjava Arčakova.

Gubitak mišića može uticati na funkcionisanje različitih organa i postepeno lišiti telo sposobnosti da se nosi sa stresom i bolestima.

Doktor je identifikovao padove i povrede kao najočiglednije posledice bolesti. Kod ljudi sa sarkopenijom, rizik od preloma može se povećati 1,7 puta. Prelom kuka je posebno opasan kod starijih osoba: ova povreda može pokrenuti lanac komplikacija koje ponekad dovode do smrti. Ali čak i u manje teškim slučajevima, sarkopenija značajno smanjuje kvalitet života: osoba može imati hronične bolove u leđima ili zglobovima, teškoće sa pokretljivošću i slabost.

Ne pate samo mišići i mišićno-skeletni sistem. Sarkopenija je takođe povezana sa hroničnom upalom, insulinskom rezistencijom, lošom kontrolom glukoze u krvi i gojaznošću. "Sami ovi faktori su snažni prediktori smrtnosti od kardiovaskularnih i drugih bolesti", upozorava Arčakova.

Zašto se javlja sarkopenija?

Sarkopenija nije ograničena samo na starije osobe ili osobe sa prekomernom težinom. Može se razviti čak i kod ljudi u 30-im i 40-im godinama, čak i kod onih sa normalnim indeksom telesne mase i obimom struka. Doktorke Andrea B. Majer i Robin M. Dejli, koje su specijalizovane za starenje, smatraju da je fizička neaktivnost jedan od glavnih faktora rizika. Ali to nije jedina opasnost.

Rizik od razgradnje mišića povećava se lošom ishranom, posebno ako se smenjuju periodi prejedanja i gubitka težine: zajedno sa masnim naslagama gubi se i deo mišića.

Još jedan faktor može biti opšte zdravstveno stanje osobe. "Sarkopenija je česta kod ljudi sa drugim stanjima, kao što su rak, dijabetes tipa 2, hronična bolest bubrega i hronična opstruktivna bolest pluća“, napominje Dejli.

Štaviše, lekovi koje pacijent uzima za lečenje ovih stanja mogu imati uticaj. Stručnjaci objašnjavaju da mnogi lekovi izazivaju neravnotežu u metabolizmu mišića i remete puteve koji kontrolišu mišićnu masu. „Pošto mnogi lekari nisu svesni sarkopenije, mogu je prevideti ili prevideti atrofiju mišića“, zaključuje Dejli.

Kako posumnjati na sarkopeniju i šta učiniti za prevenciju?

Da bi dijagnostikovali sarkopeniju, lekari prvo popunjavaju SARC-F upitnik. Pacijenta pitaju da li ima poteškoća sa podizanjem teških predmeta, hodanjem, ustajanjem sa stolice i penjanjem uz stepenice, i koliko često gubi ravnotežu i pada.

Zatim se, pomoću posebnog uređaja — dinamometra — meri maksimalna snaga mišića koji savijaju prste i šaku. Međutim, smanjenje snage mišića može se posumnjati čak i pre posete lekaru — na primer, ako poznate aktivnosti iznenada postanu teške: nošenje teških torbi, ustajanje iz kreveta bez upotrebe ruku ili otvaranje čvrstog poklopca tegle postaje teško.

Tatjana Arčakova naglašava da je sarkopenija potencijalno reverzibilno stanje, ali da ne postoji lek u konvencionalnom smislu. Jedini zaista efikasni tretmani su fizička aktivnost i pravilna ishrana.

"Vežbanje treba da bude redovno. Najbolja je kombinacija aerobnog treninga i treninga snage. Vežbanje dva do tri puta nedeljno može povećati snagu mišića za 20-35 procenata.“

Prema rečima Arčakove, pravilna ishrana je još jedan ključni faktor u borbi protiv sarkopenije. Hrana za izgradnju mišića treba da bude bogata proteinima. Sa godinama se preporučuje povećanje dnevnog unosa na 1-1,5 grama po kilogramu telesne težine, a u slučajevima teške sarkopenije na 2 grama.