Vrlo je važno da svako dete obavi oftalmološki pregled u četvrtoj godini, jer postoje i toliko male razrokosti da ih laičko oko roditelja ne uočava, a ako se ne leče - mogu izazvati slabovidost. To dalje može ograničiti dete za ceo život onemogućavanjem da se bavi nekim zanimanjima.
Oftalmolog dr Nada Milić ističe da je razrokost iliti stručno strabizam zastupljena u oko pet odsto dečje populacije, kao i da je najčešći razlog što roditelji dovode dete na oftalmološki pregled.
- Čak i u pedijatriji se smatra da je strabizam 10 puta češći kod dece nego što su epilepsija ili dijabetes tip l. Važno je znati da je povremeno skretanje oka do trećeg meseca života fiziološka pojava, ali i da je permanentno skretanje u istom periodu i svako skretanje nakon trećeg meseca alarm da roditelji odvedu dete na pregled - kaže za Stil dr Milić.
Lako je uočiti kad je ugao razrokosti veliki. Međutim, problem je kad je taj ugao vrlo mali.
- Može dovesti do smanjenog razvoja vidne oštrine i slabovidosti. Važno je da svako dete ima pregled u četvrtoj godini života jer im se vid razvija od rođenja do sedme-osme godine, a najveći potencijal za razvoj je upravo do četvrte. Tada je dete i verbalno sposobno da sarađuje. Kad postoji porodična anamneza, pregled treba obaviti do druge godine života, ako se problem uoči i ranije, pregled je obavezan bez obzira na uzrast. Ne treba misliti da je dete malo za pregled - naglašava doktorka i dodaje da i nasleđe igra ulogu, te da je genetska predispozicija oko 30%.
Temeljan pregled je najvažniji
Rad s decom je, navodi doktorka, veoma specifičan.
- I ne može svaki oftalmolog da se bavi decom. Dečje oko je specifično i različito u odnosu na odraslu osobu, pa se i pregled razlikuje - kaže.
Najznačajniji deo pregleda je pravilno određivanje vidne oštrine posebnim, senzitivnim testovima spram uzrasta deteta.
- To je od izuzetnog značaja u otkrivanju slabovidosti, razrokosti, postojanja refrakcionih anomalija oka, kao i drugih oboljenja. Strabološkim pregledom sagledavamo položaj očiju, gde saznajemo i da li skreću oba oka naizmenično ili samo jedno, što ukazuje na slabiji razvoj vida na tom oku - objašnjava dr Milić.
Značajan deo pregleda je ispitivanje trodimenzionalnog ili stereo vida, koji je najviši stepen razvoja vida.
- Prisustvo stereo vida ukazuje da nema smetnji u gledanju sa oba oka istovremeno. Ako nemaju stereo vid, deca svet oko sebe vide ravno, što ih kasnije u životu ograničava da se bave nekim zanimanjima - navodi i dodaje da je i važan deo pregleda širenje zenica specifičnim kapima, jer je kod dece prisutan mišić u dubini oka koji je jako snažan i može da dovede do pojave lažne dioptrije.
Vrste razrokosti
- konvergentna - skretanje oka ka unutra, najčešća
- divergentna - skretanje ka spolja, u okviru koje je najčešća interminentna (povremeno skretanje), kad su deca umorna, pospana, prehlađena
Mogući razlozi za nastanak strabizma
- prevremeno rođenje
- neurološki deficiti
- dioptrija po rođenju ili razlika u dioptrijama očiju
- organske bolesti oka - katarakta, zamućenje rožnjače, anomalije na očnom dnu, tumor oka
Lečenje
Lečenje može biti konzervativno i hirurško. Prvi cilj konzervativnog je uspostavljanje adekvatne vidne oštrine na oba oka, što se postiže nošenjem naočara, flastera (terapija okluzijom), a retko ukapavanjem kapi ili nošenjem prizmatskih naočara.
- Operacijom se mikrohirurškim pristupom mišići oka slabe, jačaju ili se menja njihov pripoj, a sve da bi se oči dovele u paralelan položaj radi razvoja binakularnog vida i stereo vida. Roditelji najčešće pitaju rade li se laserom. Ali - laser se ne koristi u hirurgiji strabizma. Operaciju treba uraditi što pre, čim se steknu svi preduslovi. Uspešnost je velika, 85-90 odsto. Danas se deca operišu mnogo ranije, čak i pre prve godine života ako je potrebno - objašnjava dr Milić i dodaje da je postoperativni tok bezbolan i netraumatičan za dete.
Nekad posle operacije treba nositi naočare i flaster, zbog čega je potrebna dobra saradnja roditelja deteta i lekara.
- A nekad je potrebno uraditi i više operacija da bismo došli do željenog rezultata. Jednom operisana razrokost ne znači da se neće javiti kasnije tokom života. Nažalost, ne možemo da predvidimo da li će se i kada opet javiti - kaže doktorka i upozorava:
- Nelečena razrokost može voditi u pojavu teške slabovidosti, koja je odgovorna za smanjenje vidne oštrine više od svih ostalih oboljenja i povreda oka. I razrokost i slabovidost mogu voditi u dublje probleme psihološke prirode, probleme s čitanjem u školi, motoričke, a kasnije, tokom života i do nemogućnosti bavljenja određenim zanimanjima. Razrokost je i estetski problem, a nekad se može rešiti samo nošenjem naočara i/ili flastera. Sve ovo ukazuje na izuzetan značaj pravovremenog dovođenja deteta na oftalmološki pregled.
Autor: Jelena S. Spasić
