Jedan od prvih signala koje nam organizam šalje kad je bolestan je povišena telesna temperatura, poznata i kao hipertermija. Ona sama po sebi nije bolest, već simptom velikog broja oboljenja, od prehlada i alergija do teških infekcija. U velikoj većini slučajeva, uzrok temperature su bakterije, najčešće streptokoke i stafilokoke u respiratornom sistemu, urinarnom traktu ili na koži, kao i virusi poput kovida 19 i gripa. Nije redak slučaj ni da virusna infekcija preraste u bakterijsku, koja zahteva lečenje antibioticima. Uzročnik temperature mogu biti i autoimune bolesti - štitasta žlezda, artritis ili lupus, ali je u tom slučaju povišenje uglavnom malo iznad 37 stepeni. U nekim slučajevima upalni procesi vezani za kancere takođe dovode do toga da telo gori.
Prva pomoć
Visokom temperaturom smatraju se vrednosti više od 39 stepeni, naročito iznad 39,4. U tom slučaju je obavezno uzimanje antipiretika, lekova protiv temperature. Najčešće se uzimaju medikamenti na bazi paracetamola, koje je moguće piti češće, a ako stanje prate bolovi u mišićima i glavobolje, bolje je uzeti tablete na bazi ibuprofena, koji smanjuje upalne procese i bol. Ako groznica traje više od dva-tri dana i stanje pacijenta se pogoršava, neophodno je javiti se lekaru, jer temperature koje pređu 40 stepeni mogu da oštete organe. Lekar će po potrebi propisati i antibiotsku terapiju. Oboleli mora da unosi dosta tečnosti kako ne bi dehidrirao usled preznojavanja, a preporučuje se i kupanje u mlakoj, nikako ne hladnoj vodi.
Zašto temperatura skače
Do groznice dolazi kad deo mozga nazvan hipotalamus, zadužen za termoregulaciju tela, pod uticajem virusa ili bakterija koji su napali telo, pomeri tačku naše normalne telesne temperature naviše. Osoba zato oseća hladnoću, pokriva se, a hipotalamus pokušava da zagreje telo pojačanim radom mišića, što dovodi do drhtavice. Tako temperatura skače.
Temperatura je u popodnevnim satima viša za od 0,3 do 0,6 stepeni u odnosu na izmerene jutarnje vrednosti
Od drhtavice do bunila
Simptomi visoke temperature najčešće su drhtavica i osećaj hladnoće, glavobolja, bol u mišićima, ubrzano lupanje srca, ali i konvulzije (stanje u kojem se telesni mišići brzo i uzastopno grče i opuštaju, što dovodi do nekontrolisanog trešenja tela i bunila). Kod dece su to gubitak apetita, razdražljivost, smanjeno mokrenje, žeđ, letargičnost, drhtavica...
Sačekati dva do tri dana
Lekari savetuju da se prva dva dana ne dolazi kod lekara osim ako se osoba ne oseća zaista loše, jer je bolesti potrebno 48-72 sata da se razvije. Variranje temperature između 38 i 39 stepeni koje može da potraje do pet dana smatra se normalnim tokom bolesti, ali ako se produži i osoba se ne oseća bolje, obavezno potražiti medicinsku pomoć jer to ukazuje da možda postoje upale.
Kad se mora kod lekara
Pacijent s temperaturom mora hitno da se javi lekaru ako oseća bol u stomaku, povraća, ima mučninu, glavobolju i ukočen vrat, preosetljiv je na svetlost, konfuzan je, halucinira, ima groznicu, osip ili ako teško diše. Isto je i s najmlađima. Neka deca pod temperaturom dobijaju febrilni napad koji dovodi do grčenja i trzanja tela ili nesvesti. U tom slučaju dete treba položiti na bok i hitno pozvati lekara.
Do 38,5 ne lečiti odmah
Povišenu telesnu temperaturu ne treba skidati lekovima dok ne pređe 38,5 stepeni Celzijusa kod odraslih ukoliko se osoba ne oseća loše, odnosno do 38 stepeni kod dece ako se igraju, vesela su i jedu, preporučuju lekari. Temperatura do tih vrednosti spada u prirodnu odbranu organizma čiji se imuni sistem sam bori protiv mikroorganizama, koji još uvek ne mogu da mu naškode. U tom slučaju najbolje je piti dosta tečnosti, skinuti nepotreban višak odeće sa sebe ili se istuširati. Sve ovo se ne odnosi na osobe sa ugroženim imunitetom, koje treba da snižavaju temperaturu čim pređe 37,5 stepeni.
