Prema najnovijim podacima, karcinom prostate u Srbiji zauzima treće mesto među svim malignim oboljenjima muškaraca. Ovu sumornu statistiku upotpunjuje podatak da oko trećine pacijenata već ima udaljene metastaze u trenutku postavljanja dijagnoze, upozorava čitaoce Stila dr Nikola Lukač, urolog.
*Koji su faktori rizika i u kojoj dobi muškarci obolevaju?
- Prosečna starost pacijenta obolelih od karcinoma prostate je od 65 do 70 godina. Kada govorimo o faktorima rizika, oni su kao i za druge malignitete - opšti, nespecifični: pušenje, gojaznost, metabolički sindrom, konzumiranje crvenog mesa. Primećena je nešto veća učestalost kod pacijenata obolelih od prostatitisa, a postoji i familijarna forma (genetska predispozicija). Verovatnoća obolevanja je i do 10 puta veća kod muškaraca koji su u svojoj porodici imali nekoga ko je već bolovao. Zato preporučujem da muškarci koji imaju genetsku predispoziciju i povišen rizik za obolevanje rade analizu PSA od navršene 40. godine.
NE PROPUSTITE
*Šta je razlog da bolest godišnje u Srbiji ipak odnese život hiljadu pacijenata?
- Više je razloga. Jedan je da je karcinom prostate kapriciozna bolest koja ne daje specifične simptome. Nekada je potpuno asimptomatska, ali najčešće su u pitanju manje ili više izraženi poremećaji mokrenja koje pacijenti pripisuju procesu starenja - izbegavaju posetu lekaru zbog banalnosti i često naprave fatalnu grešku zanemarujući svoje tegobe. Drugi razlog je, nažalost, potpuna zdravstvena neprosvećenost našeg naroda.
*Koje vrste preventivnih pregleda savetujete muškarcima?
- Kao i svaka druga maligna bolest, i karcinom prostate se najbolje leči u ranoj fazi bolesti. Ovo je samim tim i apel na građane da jednom godišnje urade tumorski marker PSA i posete urologa bez obzira na odsustvo tegoba. Urološki pregled podrazumeva pregled genitalija, digitorektalni i UZ pregled.
*Kako se potvrđuje dijagnoza?
- Ako postoji sumnja na karcinom prostate zbog povišenog tumorskog markera PSA ili sumnjivog rektalnog nalaza, potrebno je uraditi biopsiju prostate. U slučaju da se potvrdi prisustvo maligne bolesti, neophodne su dodatne dijagnostičke procedure u cilju utvrđivanja raširenosti/stadijuma bolesti. Najčešće korišćeni modaliteti su CT skener ili magnetna rezonanca abdomena i karlice, kao i scintigrafija skeleta.
*Koje korake preduzimate u lečenju?
- Lečenje pacijenta zavisi od stadijuma bolesti. Ukoliko se radi o lokalizovanoj bolesti (nije se proširila na limfne žlezde i kosti), u obzir dolazi hirurško lečenje. Možemo reći da se pravovremenom hirurškom intervencijom može postići izlečenje.
*Šta se dešava ako je bolest uznapredovala?
- Multidisciplinarnim pristupom kolega različitih specijalnosti nastoje se uspostaviti kriterijumi za to kada je pravi trenutak za uvođenje adekvatne terapije. Pacijenti sa uznapredovalom formom bolesti leče se sistemskom terapijom, hormonskom ili hemioterapijom i inovativnom terapijom ARTA preparatima, imunoterapijom, bisfosfonatima, zračnom terapijom itd. Dodatni modaliteti lečenja u slučaju progresije bolesti pacijentima omogućavaju dugogodišnju kontrolu bolesti.
*Zaista je dobra vest da u Srbiji postoje protokoli lečenja koji se primenjuju u svetu.
- Jeste. Inovativni lekovi, koji postoje danas u Srbiji, između kojih i ARTA preparati, imaju značajno mesto u protokolima lečenja kao prva terapijska linija, naročito kod mlađe, radno sposobne populacije, čime se izbegava primena toksične hemioterapije. Koriste se u uznapredovaloj fazi bolesti. Inače, pacijentima u Srbiji od pre nekoliko godina u terapiju su uvedena tri inovativna leka koja daju jako dobre rezultate.
*Da li je rak testisa tako čest kao rak prostate?
- Tumori testisa su najčešći malignitet kod muške populacije starosti od 15 do 40 godina. Broj novoobolelih u razvijenim zemljama iznosi od tri do 10 bolesnika na 100.000 muškaraca godišnje i najviša je u razvijenim zemljama na severu Evrope. Svake godine u Srbiji od ove bolesti oboli gotovo 300 muškaraca. Broj novoobolelih je udvostručen u poslednjih nekoliko decenija, ali je, na sreću, praćen značajnim smanjenjem stope mortaliteta, što se objašnjava ranim postavljanjem dijagnoze i novijim modalitetima u lečenju. Za uzrok nastanka ove bolesti obično se navode različite genetske anomalije, nespušten testis u detinjstvu (kriptorhizam), infertilitet, pojava bolesti u porodici...
*Šta ga odaje?
- Uglavnom se manifestuje kao bezbolna tvrdina u testisu, kao uvećan, tvrd testis ili kao uvećanje polovine mošnice. Najčešće se otkriva samopregledom ili je uočava partner.
*Nekad, izgleda, ni to nije dovoljno.
- Iako živimo u vremenu lako dostupnih informacija, često se dešava da prođe izvesno vreme od otkrivanja prvih simptoma pa do posete lekaru, što govori o potrebi edukacije mlađe populacije o simptomima bolesti. Nažalost, svaki deseti pacijent prilikom postavljanja dijagnoze ima simptome metastatske bolesti u vidu bola u stomaku ili leđima, kašlja ili osećaja teškog disanja (dispneja), uvećanih limfnih čvorova na vratu...
NE PROPUSTITE
Savet lekara: Internet nije lekar
"Dobro je da pacijenti mogu da se informišu i edukuju o kanceru prostate i testisa preko dostupnih medija, a to najčešće čine preko interneta. Međutim, lekari u svojoj praksi ne vide ni najmanje poboljšanje u smislu pada broja obolelih od uroloških maligniteta, seksualno prenosivih bolesti i sl. Pacijenti se i dalje rukovode onom starom "valjda meni neće da se desi", što je pogrešno, a može da bude i fatalno. Prevencija i nezanemarivanje tegoba su jedini ispravni postupci. Prevencija podrazumeva fizičku aktivnosti, prekid pušenja i zloupotrebe alkohola, upotrebu kondoma, jednom mesečno samopregled testisa. Ukoliko imate neke tegobe, svakako je najbolje da se odmah javite svom urologu, a ne da se uzdate u internet."
Samopregled testisa - kad i kako
"Preporučujem da se radi jednom mesečno, dokazano pomaže u ranom otkrivanju karcinoma testisa. Površina testisa treba da bude glatka, meka, elastične konzistencije, bez neravnina i čvorića i bolnih delova. Samopregled je najbolje raditi tokom tuširanja, kada je koža skrotuma opuštena. Ukoliko uočite neke promene u vidu kvržica ili zadebljanja, bol prilikom pipanja, javite se odmah urologu. Inače, normalno je da jedan testis bude veći ili da je jedan niže postavljen u odnosu na drugi, a dobra vest je da svaka kvržica na testisu nije karcinom. Ali da biste bili spokojni, obratite se lekaru čim je primetite. Zapamtite, nemoguće je utvrditi (ne)postojanje kancera testisa pregledom kod kuće, ali samopregledi su veoma važni kako bi se bolest otkrila u ranom stadijumu jer su i šanse za izlečenje tada najveće."
