Dok sa svih strana slušamo izveštaje o ekstremno zagađenom vazduhu u našoj zemlji, ne možemo da se ne zapitamo postoji li nešto što možemo da učinimo kako bismo zaštitili svoje zdravlje. Na naša pitanja o ovoj, nažalost, duže vreme vrućoj temi, odgovaraju lekari opšte prakse dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić.
Koji deo organizma zagađenje najviše pogađa?
Najštetniji je uticaj na disajne organe i kardiovaskularni sistem. Zagađene čestice su različite veličine, a one najsitnije dospevaju do najnižih delova pluća i samim tim ispoljavaju veće štetno dejstvo. U zavisnosti od toga koliko smo dugo izloženi zagađivačima, kao i kolika je koncentracija zagađenih čestica u vazduhu, razlikuje se i ozbiljnost tegoba.
Koja su jedinjenja iz zagađenog vazduha najštetnija?
Neki gasovi – kao što su sumporni oksidi, koje ispuštaju industrijski pogoni, i prizemni ozon – dovode do astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, bronhitisa, ali i do edema pluća, bola u grudima, aritmija.
Ugljen-monoksid, koji je bezbojan, posebno je opasan jer se vezuje za hemoglobin i istiskuje kiseonik, tako da krv koja dospeva u organe, umesto da dopremi kiseonik, doprema zapravo ugljen-monoksid, a to može dovesti do vrtoglavice, mučnine, povraćanja, gubitka svesti, a u većim dozama i do angine pektoris i aritmija.
Nedozvoljene koncentracije oksida azota oštećuju naš imunitet, tačnije T-limfocite, koji nas brane od infekcija. To se posebno odnosi na respiratorne infekcije, pa je podložnost njima veća, a samim tim veće je i obolevanje od sinusitisa, upale pluća, bronhitisa.
Posebno izdvajamo olovo, čiji su najveći izvor automobili. Pošto su njegove čestice sićušne, ono se zadržava u plućima i dospeva u krvotok. Naročito je otrovno za nervni sistem, što se ispoljava manjkom koncentracije, teškoćama u učenju, hiperaktivnošću, mentalnom retardacijom… Pošto ga je gotovo nemoguće izbaciti iz organizma, ono dovodi i do bolesti jetre, bubrega i krvotvornih organa.
U kojoj meri i kako zagađen vazduh utiče na naše zdravlje otkrivaju nam stručnjaci.
