Prema starom verovanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, bolesti, zlih sila... Zato je mnogi simbolično gaje ispred kuća i na krovovima. Njen latinski naziv "sempervivum" znači "uvek živa". Može da raste skoro svuda - između kamenja, na stenama, na različitim tipovima zemljišta, a mnogi je imaju zasađenu i na terasi, u saksiji. Dokazano je da je odličan čuvar zdravlja, jer sadrži obilje lekovitih flavonoida i kiselina.
Lekoviti sok
Mesnati listići čuvarkuće puni su soka, kojim se od davnina leči uhobolja, tako što se iz lista iscede dve-tri kapi i nakapaju u bolno uvo. Nekoliko minuta treba odležati da bi tečnost prodrla u uvo, a potom se okrenuti i pustiti da iscuri napolje.
Oblog za kožne bolesti
Zbog protivupalnih i antiseptičkih svojstava, čuvarkuća je odličan prirodni lek za kožne bolesti i rane i prva pomoć kod uboda insekata i opekotina. U narodnoj medicini koristi se i za tretiranje bradavica, kurjih očiju i sunčanih pega, a može se nanositi i na mesta koja su bolna zbog grčeva ili gihta. Koža se premaže sokom od čuvarkuće ili se na nju stavi oblog od presečenog lišća.
Sok za bronhitis i nervozu
Sveže isceđen sok od čuvarkuće može se i piti (ili se čak može pojesti nekoliko opranih listova) kao prirodni lek za bronhitis, gnojne upale grla i zubnog mesa, čišćenje creva, a uzima se i kao umirujuće sredstvo kod nervne rastrojenosti. Neka istraživanja pokazala su da ova biljka smanjuje rizik od raka i pomaže u lečenju kancerogenih bolesti.
Protiv mioma i cista
Mešavina čuvarkuće i meda (750 g svežih listova sameljite i pomešajte sa 1 kg meda) smatra se odličnim prirodnim lekom za ciste, miome i tegobe sa štitnom žlezdom. Uzima se jedna supena kašika ujutro na prazan želudac, a tokom dana još jedna do dve kašike.
