1. Krvni pritisak
Visina krvnog pritiska tokom dana stalno se menja. Takve promene su normalne, a uzrokuje ih niz mehanizama koji se događaju u našem telu. No bolest vezana za krvni pritisak dolazi tiho, a simptomi se pojavljuju tek kada je on jako povišen ili snižen, što može biti opasno za zdravlje.
Važne brojke: Normalna vrednost krvnog pritiska koja omogućava normalno funkcionisanje našeg organizma je 120/80 mmHg. S godinama vrednosti postaju nešto više, ali on nikada ne bi smeo da bude viši od 140/90 mmHg. Visok krvni pritisak još se naziva i ''tihi ubica'' i zbog toga ga je potrebno redovno kontrolisati.
2. Holesterol
Većina nas nije ni svesna koliko se nivo holesterola može promeniti i postati štetan i opasan za naše zdravlje. Holesterol predstavlja masnoću u krvi bez koje naše telo ne može normalno da funkcioniše. Ali kada se on značajno povisi, to može dovesti do razvoja opasnih kardiovaskularnih bolesti i zato ga je potrebno kontrolisati jednom godišnje.
Važne brojke: Nivo holesterola sastavljen je od dve vrednosti. LDL predstavlja loš, a HDL dobar holesterol. Normalna vrednost ukupnoga holesterola trebala bi da bude manja od 5,0 mmol/L, a vrednost LDL holesterola manja od 3,0 mmol/L.
Vodič kroz žensko telo: Ovo su najvažniji hormoni za vaše zdravlje!
3. TSH
Ova skraćenica predstavlja hormon štitne žlezde, žlezde smeštene na donjem delu vrata koja uteče na funkciju svih organa. U nadzoru rada štitne žlezde najvažnija je hipofiza koja pomoću tireotropina (TSH) potiče štitnjaču na stvaranje hormona. Pojačano ili smanjeno lučenje hormona štitnjače može biti vrlo štetno i opasno za zdravlje celog organizma.
Važne brojke: Štitna žlezda se kontroliše preko krvnog nalaza, a referentne vrednosti koje upućuju na normalan rad štitne žlezde su od 0,27 do 4,20 mU/L.
Tumačenje krvne slike: Šta znače sve one skraćenice i na šta njihove vrednosti upućuju!
4. Šećer u krvi
Dijabetes je hronična i neizlečiva bolest koja je u današnje vreme značajno uznapredovala. Ona nastaje usled smanjenog lučenja insulina zbog čega dolazi do povećavanja glukoze (šećera) u krvi, a kako bi se sprečio njen razvoj važno ju je što ranije dijagnostifikovati.
Važne brojke: Želite li biti sigurni da je nivo šećera u krvi optimalan, potrebno je napraviti jednostavan krvni test. Nivo šećera u krvi ujutro pre obroka mora biti manja od 5,5 mmol/L, a nakon jela ne sme da pređe 7,8 mmol/L.
Nivo šećera u krvi možete kontrolisati ishranom i zato izbegavajte hranu i pića koja sadrže velike količine šećera.
5. Kalorije
Iako na spomen kalorija ne pomišljamo na opasnost za zdravlje, već na vitku liniju, dnevni unos kalorija usko je vezan uz gojaznost, koja se smatra jednom od najraširenijih bolesti današnjice.
Kalorije unosimo hranom i pićem. Kada količina kalorija unesenih u organizam prekorači količinu potrošene energije, telo skladišti višak kalorija u ćelije masnog tkiva. Taloženje masnih ćelija dovodi do gojaznosti, koja može da uzrokuje brojne zdravstvene tegobe, ali i opasne hronične bolesti.
Važne brojke: Količina kalorija potrebna našem telu zavisi od godina, fizičke aktivnosti i telesne građe, odnosno indeksu telesne mase. Prosečna količina kalorija koja se smatra optimalnom dnevnom dozom je 2000 kalorija, no ona može biti nešto niža kod žena starijih od 50 godina (1700 kcal) ili pak neaktivnih osoba i onih sitnije građe.
Šta doručkuju najpriznatiji lekari za dobro zdravlje: Dobro zapamtite ovaj recept!
