Obratite pažnju

10 simptoma demencije: Naučite da ih prepoznate i pomognete sebi i drugima!

Gubitak memorije, promene ličnosti i promene u socijalnom ponašanju samo su neki od simptoma demencije koji se najčešće pripisuju starosti. Ona se ne smatra normalnim delom starenja, već bolešću, a kod većine ljudi se ne razvije nikada

Medicina 02.07.2018. - 12:13h Autor: net.hr
Foto: Shutterstock

Stanja koja oštećuju mišljenje, pamćenje, zaključivanje i sposobnost korišćenja jezika mogu uzrokovati demenciju. Neki od njih su bolesti i infekcije koje su uticale na mozak, trauma mozga ili glave, meningitis, nedostatak krvi i kiseonika u mozgu koji može da nastane usled moždanog udara. Najčešće se pojavljuje kod osoba starijih od 60 godina, a kod oko 6 od 100 ljudi iznad 65 godina će se ona razviti. Može da se pojavi i kod mlađih osoba premda je to stanje pre 60-ih godina jako retko. Rana pojava bolesti može početi kada su ljudi u svojim tridesetim, 40-im ili 50-ima.

 

10 simptoma demencije

 

Glavni simptomi uključuju poremećaje u komunikaciji, mišljenju i pamćenju, a ovih deset su najčešći.


Ako vi ili vaša voljena osoba imate problema s pamćenjem, nemojte odmah da  zaključite da je to demencija. Osoba mora da ima najmanje dva simptoma oštećenja koja značajno ometaju svakodnevni život kako bi dobili dijagnozu demencije.

 

Koliko vam je mozak opterećen: Brzi test otkriva da li je kod vas već počela demencija!

foto: Shutterstock

Problemi s kratkoročnom memorijom

 

Pamćenje koje je oštećeno, posebno za kratkoročna sećanja su prvi i rani simptomi demencije. Te promene su uglavnom suptilne i obično uključuju kratkotrajnu memoriju. Starija osoba će se možda setiti događaja koji su se dogodili pre nekoliko godina, ali ne i šta su jeli za doručak. Uz to je moguće da osoba počne da zaboravlja gde je ostavila naočare ili neke druge svoje stvari. Neretko se događa da osoba postane izgubljena ili zbunjena, jer ne može da se seti zašto izvodi neku radnju ili zaboravi šta je trebalo da uradi.

 

Poteškoće u pronalaženju pravih reči

 

Još jedan rani simptom demencije je problem sa iskazivanjem sopstvenih misli. Osoba s demencijom može da ima poteškoća u objašnjavanju nečega ili pronalaženja ispravnih reči za izražavanje. Razgovor s nekom osobom koja ima demenciju može biti težak, a može i potrajati duže nego inače.

 

Promene raspoloženja

 

Promene raspoloženja su takođe česte kod demencije. Ako vi imate demenciju, to ćete teško prepoznati sami na sebi, ali ovo je nešto što se vremenom može primetiti na nekom drugom. Ne primer, depresija je tipična za ranu demenciju kao i njeni ostali simptomi. Zajedno s promenama raspoloženja možete da vidite promene ličnosti. Jedna tipična vrsta promena koja se javlja sa demencijom je stidljivost i izbegavanje socijalnih situacija.

 

Apatija i nebriga

 

Apatija, ili bezobzirnost se obično javlja u ranoj demenciji. Osoba sa simptomima može da izgubi zanimanje za prethodne hobije ili aktivnosti. Neretko se događa da osobe ne žele više da izlaze i rade ništa zabavno. Takođe bi mogli da izgube interes za provođenje vremena s prijateljima i porodicom, a mogu se činiti i emocionalno ravnodušnim.

 

Moćan ljubičasti sok: Suzbija rak i Alchajmer, čuva kosti! (RECEPT)

foto: Shutterstock

Poteškoće u obavljanju normalnih zadataka

 

Suptilne nemogućnosti ili sposobnosti kod osobe da dovrši normalne zadatke može ukazivati ​​na to da neko ima rane simptome demencije. To obično počinje s poteškoćama u izvođenju složenijih zadataka poput razmišljanja i plaćanja računa ili igranja igara koje imaju puno pravila. Može se pojaviti i poteškoća pri usvajanju nekih novih pravila ili rutina.

 

Zbunjenost

 

Kod nekih osoba se među prvim simptomima demencije pojavljuje zbunjenost. Kada ljudi izgube sećanje ili im se dogodi da se izgube u razmišljanjima, mogu da se zbune i u prepoznavanju lica, pronalasku pravih reči i slično. Iz tog razloga se može dogoditi zbunjenost koja se može odnositi na različite situacije. To može da se odnosi na gubitak ličnih stvari, znanja o tome koji je dan ili imaju poteškoća da prepoznaju osobu s kojom su se već sreli.

 

Poteškoće prilikom praćenja priča

 

Ovo je klasični rani simptom, baš kao što je i pronalaženje pravih reči, tako kod osoba može da dođe do toga da ne razumeju sled nečije priče. Tako se kod osoba može pojaviti osećaj izgubljenosti, jer ne mogu da prate televizijske vesti pa se naljute ili imaju slične reakcije.

 

Nedostatak smisla za smer kretanja

 

Poremećaji s osećajem prostorne orijentacije počinju da se pogoršavaju kako se pogoršava demencija. To znači da osoba može da ne prepozna mesta na kojima je već bila nekoliko puta ili ne zna da se vrati kući. Takođe može da ima poteškoća da prati uputstva za kretanje.

 

Manji rizik za dobijanje Alchajmera do 50%: Kako da vas zaobiđe demencija!

foto: Shutterstock

Stalno ponavljanje

 

Osoba koja pati od demencije, zbog gubitka pamćenja može često da ponavlja neke dnevne zadatke nekoliko puta ili ponovo da ispriča priče koje ste već nekoliko puta čuli. Uz to je moguće da u jednom razgovoru ponavljaju ista pitanja ili daju već izgovorene informacije.

 

Osećaj straha

 

Osećaj straha može da se pojavi već u ranoj fazi demencije ako osoba krene da zaboravlja uobičajene stvari. Na primer moguće je da osoba ne može da se seti zašto je otišla u prodavnicu i može da se izgubi na putu do kuće. Nije neobično ni da osoba ne želi da isprobava nove stvari već da zadrži rutinu svakodnevnice. Postojaće poteškoće sa prilagođavanjem novim stvarima.

 

Razgovarajte s lekarom o demenciji

 

Ako imate jedan ili dva od navedenih simptoma koji se ponekad pojavljuju, najverovatnije nemate razloga za brigu. Zaboravnost i problemi s pamćenjem su normalni aspekti starenja, sve dok se ne pojavljuju često i počnu da se pojavljuju uz ostale simptome demencije. Ako kod bliske osobe primetite neobično ponašanje i počnete da sumnjate na demenciju, pratite njeno ponašanje neko vreme pa se obratite svom lekaru.

 

Lekari će vas uputiti stručnjaku neurologu koji će ispitati mentalno i telesno zdravlje osobe i utvrditi jesu li simptomi zaista povezani s demencijom ili su uobičajen deo starenja. Tako mogu da se urade neurološki ispiti, krvna slika i ispitivanje funkcija mozga. Uz lečenje i ranu dijagnozu, napredovanje bolesti možda da se uspori i održi mentalna funkcija. Lečenje može da uključuje ​​lekove, kognitivni trening i terapiju.

 

Jačajte mozak svakog dana

 

Postoje određeni koraci za poboljšanje kognitivnog zdravlja i smanjivanje rizika od nastanka demencije kod vas ili vaših voljenih. To uključuje održavanje funkcionalnosti mozga zagonetkama, igrama za pamćenje i čitanjem. Fizička aktivnost od barem 150 minuta vežbanja nedeljno kao i ostale zdrave promene načina života takođe mogu da smanje rizik. Glavni primer promene načina života uključuje prestanak pušenja ako pušite i konzumiranje raznovrsne hrane koju treba da čine mnogo omega-3 masnih kiselina, voće, povrće i žitarice od celog zrna. Uz to rizik može da se smanji ako povećate unos vitamina D.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs