Potresna ispovest ćerke

Ovako izgleda život s Alchajmerom: Tata je bio divan čovek, a onda je pokušao da me ubije!

Tragičnu smrt oba roditelja Robin je opisala u knjizi

Medicina 28.05.2018. - 11:12h Autor: net.hr
Ilustracija, Foto: Profimedia

Robin Holingsvort bilo je samo 25 godina kada je napustila svoj posao u Londonu kako bi pomogla u brizi o njenom ocu koji je bio u ranom stadijumu Alchajmerove bolesti. Napisala je i knjigu Moj ludi tata: Dnevnik raspadajućeg uma i u njoj otkrila sve izazove i tragedije situacije kada moraš da budeš roditelj roditelju, piše BBC.

 

Lov s nožem

 

"Skrivam se iza troseda u dnevnoj sobi, nekontrolisano se znojim i bezuspešno pokušavam da aktiviram telefon. Gde si, ti mali lopove, viče moj otac dok silazi niz stepenice. Ubiću te, čuješ li me? Ulazi u sobu i vidim da drži veliki kuhinjski nož. Ali, iznenada neko pokuca na vrata i on krene da ih otvori. Radi se o komšinici iz kuće do naše.

 

Zdravo! Jeste li dobro?, pita ona nervozno. O, dobar dan, draga!, glas mog oca sav je mekan i očinski, a ne lud i ubilački. Kako mogu da vam pomognem danas?

 

Bili smo, uh, čuli neku buku pa smo se pitali jeste li dobro. Zašto, zašto u ruci držite kuhinjski nož?

 

Zanimljivo da ste to spomenuli, baš sam otkrio provalnika u kući, pa baš pokušavam da isteram malenog štakora na videlo, sav ponosan izjavi moj tata.

 

Vidim da mi je komšinica uplašena, ali pokušava da ga navede da nastavi da priča. Provukla sam se kroz zadnja vrata, odjurila kroz baštu i prebacila se preko ograde. Zatim sam peške otišla do prijateljice Kejt. Ona otvori vrata i ugleda moje suzama uprljano lice i zaleđena, gola stopala", piše Robin u knjizi.

 

Ovako izgleda početak Alchajmerove bolesti: 4 sigurna znaka, nemaju veze sa zaboravljanjem!

Dolazak zastrašujuće bolesti


Moj tata Dejvid Kols bio je šarmantan, inteligentan čovek koji je sam uspeo u životu. Bio je inženjer i gradio elektrane širom sveta. Decenijama je nosio bradu i brkove koji su s vremenom prelazili iz mišje smeđe do sivo sede. Bio mi je idol.

 

Tata se povukao u penziju u ranim 50-tim, dok je moja mama Mardžori nastavila da radi za lokalnu dobrotvornu ustanovu. Živeli su u južnom Velsu. Ja sam se preselila u London na studije, a kasnije sam se tamo i zaposlila. ali, kad mi je bilo 24, mama mi je javila da je tati dijagnostikovana Alchajmerova bolest. Godinu dana kasnije vratila sam se kući kako bih pomogla mami u brizi za tatu.

 

Jedna od prvih očiglednih promena, osim ponavljanja priča, bila je promena u tatinom jeziku. Počeo je često da psuje. Tata, naopako si obukao džemper, rekla sam mu jednog dana nakon što sam se s mamom vratila iz prodavnice.

Ah, je*i se, odgovorio bi.

 

Ne govori tako svojoj ćerki, skočila bi mama, pa bi tata i nju počastio istom psovkom.

 

Ponekad je delovalo besmisleno pričati s tatom jer bi se tako lako uvredio. Često je bio agresivan prema meni ili mami, ali, začudo, uvek je bio jako poslušan s mojim starijim bratom Garetom.

 

Kad telo napadnu žestoke bolesti: Namirnice koje sadrže OVO suzbijaju Alchajmera, dijabetes, rak!

Incidenti
 

Moj tata je uvek voleo da priča priče, ali kako je pamćenje počelo da bledi počeo je da izmišlja stvari kako bi ispunio praznine. Te neistine mogle su da variraju od Da, uzeo sam lek, do O, imao sam ribu za užinu. A i ponašanje mu je postajalo sve nepredvidljivije. Jednom je tako ponudio da će mami napraviti šoljicu kafe, a vratio se s tanjirom za supu u kojoj je bila kafa napravljena u mikrotalasnoj, a koju joj je ponudio s kesicom čaja i kašikom.

 

Drugog dana je nazvao mamu dok je bila u kupovini da je pita gde mu je pasoš.

 

Planiraš da odeš negde, dragi?, našalila se mama. Umesto odgovora je prekinuo. Kada se mama vratila kući videla je da je cela kuća ispremetana. Pod dnevne sobe bio je prekriven papirima, kuhinjske fioke su visile otvorene, a one u spavaćim sobama izvučene dok im je sadržaj bio razbacan po podu.

 

Pronašla je tatu kako se trese i jeca u krevetu. Kasnije je sam popravio fioke i potpuno zaboravio na incident, ali mama nije.

 

Ipak, nije sve bilo tako crno. Sećam se kako sam jednom ugledala mamu kako ide u kupovinu noseći svoj veliki ljubičasti pleteni džemper. Na sebi je imao šljokice i cvetiće. Potrčala sam do nje, a onda shvatila da je to tata. Džemper je spario sa zelenim pantalonama i čizmama za planinarenje. Glasno i bez imalo stida pozdravljao je sve ljude u pošti.

 

Propadanje i osećaj krivice
 

Ali, puno vremena dok sam se brinula za tatu osećala sam se tužno i neprijatno, a zatim bih se osetila krivom i sama bih se sebi gadila. Morala sam stalno da podsećam samu sebe kako nije on kriv što se razboleo. Uprkos svemu, nije mi teško padalo da brinem za njega i ni na trenutak nisam pomislila na odlazak.

 

Nedelju dana nakon incidenta s pasošom tata je otišao u šetnju i nije se vratio. Nakon što smo pretražili lokalne pabove, pozvali smo policiju. Pronašli su ga u bolnici, gde je završio nakon što je pronađen u jarku pored puta s velikom posekotinom na glavi. Mama je otišla da ga pokupi i od onda je bio još zbunjeniji.

 

Ishrana broj 1, još od 1920. godine: Leči najteže bolesti, menja psihu, sagoreva svaki gram masnoće!

Sve sam više bila svesna koliko to sve teško pada mojoj majci. Fizički njen  suprug bio je isti, ali njegovog uma više nije bilo.

 

Jasno, još uvek ga volim, rekla mi je onda, tokom neuobičajeno iskrenog razgovora. Ali, to nije osoba u koju sam se zaljubila, to nije čovek za kojeg sam se udala.


Situacija s mamom
 

A zatim, samo dva meseca nakon što sam se preselila natrag kući, mami je dijagnostikovan agresivni oblik raka kože. Situacija je bila utoliko teža jer tata nije razumeo da je mama bolesna. Na dan operacije šalio se u pošti da ona ide na operaciju povećanja grudi. Poželela sam da ga odalamim novinama. Ali, kada smo otišli da je posetimo u bolnici, mislim da je stvarno shvatio, jer nije hteo da se odvoji od nje. Vrati mi se, ljubavi moja, molim te vrati mi se brzo, jecao je dok mu je ona gladila ruku.

 

Kada smo se vratili kući pitao me je gde je mama. Zašto se još nije vratila s posla? Da li je otišla?, pitao je. Objasnila sam da leži u bolnici jer ima rak. Pa, to je šteta. Želeo sam da se prošetamo u parku, odgovorio je.

 

Uprkos hemiotarapiji, mamini tumori su se proširili i dva meseca nakon dijagnoze saznali smo da je rak smrtonosan. Tata se trudio da razume. Ponavljao bi bez prestanka da su on i mama imali dobru stvar, s dvoje dece i lepim životom. Ali, drugi put bi mislio da ima manjih problema sa želucem, ili da je na poslu, dok bi se ona odmarala gore na spratu.

 

Mama je umrla kod kuće. Okupila se porodica kako bi se oprostila od nje. Rekla je mom bratu i meni da se brinemo jedno za drugo i da joj je žao što nas ostavlja da se sami brinemo za tatu. Uprkos tome što je bio tako strašan, želela sam da taj trenutak traje zauvek. Sišla sam u prizemlje kako bih otkrila da je tata oljuštio dve pune kese od po 2,5 kg krompira. Mesecima smo jeli pire.

 

Na sahrani smo hteli da gajde sviraju za mamu u crkvi. Na kraju smo svirali Out of Africa, kako bismo označili česta putovanja mame i tate u inostranstvo.

 

Moćan ljubičasti sok: Suzbija rak i Alchajmer, čuva kosti! (RECEPT)

Celog dana sam nervozno gledala tatu, ali većinom je bio tih i poslušan. Ali, zaboravio je povodom čega se sve to događalo, pa je počeo da misli kako se radi o proslavi njegove penzije. Kada sam izašla napolje da telefoniram on je pokušao da navede ljude da plešu kongu. Kada sam saznala toliko sam se smejala da sam zaplakala.

 

Odlazak u dom
 

Nakon mamine smrti tatino stanje je ubrzano počelo da se pogoršava. Promene u rutini mogu znatno da ubrzaju propadanje osobe koja boluje od Alchajmera. Postao je dezorijentisan, izgubio je apetit. Prošlo je deset dana od mamine sahrane kada me je zamenio za provalnika i lovio kuhinjskim nožem.

 

Nakon što sam pobegla, odlučeno je da je previše opasno za mene da se vratim, pa je briga pala isključivo na mog brata. Dve nedelje kasnije odlučili smo da treba da ga smestimo u dom. Posećivala sam ga u društvu brata, jer sam bila previše nervozna da bih išla sama. Nekih dana ne bi govorio puno, ali bi me napao ako bih pokušala da ga zagrlim, a drugih bi se smešio i delovao srećno, ali uopšte ne bi govorio.

 

Nakon nekoliko meseci u domu, tata je dobio upalu pluća i postao je sav ispijen. Uvek će me progoniti uznemirujuća slika njega kako stenje, bez svojih zuba, i nesposoban da sam jede ili hoda. Moj dragi tata postao je zombi, mozak mu je bio potpuno šupalj. Sve što sam mogla da uradim jeste da sedim sa njim, držim ga za ruku i govorim mu da ga volim. Umro je samo pet meseci nakon mame.

 

Tužna sam što mi mama i tata nisu doživeli da vide kako im je sin našao suprugu i da ima svog sina, ili da im se ćerka udala (moj brat me je odveo do oltara). Nije bilo lako nakon što su umrli, ali u svojim snovima se sećam kada su bili dobro i srećni u svojim najboljim godinama.

 

Prodali smo kuću brzo nakon što je tata umro i jednog predivnog letnjeg dana odvezli smo se u planine nad gradom. Došavši do najviše tačke svako je uzeo po jednu urnu i zamahujući smo izbacili pepeo naših roditelja u nebo.

 

Posmatrali smo dok su leteli iz nečega u ništa, svuda oko nas", zapisala je Robin u knjizi.

 

Parkinsonova bolest može da se javi i pre 40: Ovo su prvi simptomi i jedini uzrok oboljenja mozga!

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs